POKRAJINSKI SEKRETAR ZA PRIVREDU PRIMIO RADNIKE ŽABALJSKE FABRIKE VOS
Raskid - jedino rešenje
O problemima u VOS-u biće upoznat ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije Aleksandar Vlahović i direktor Agencije za privatizaciju Mirko Cvetković, od kojih će pokrajinski ministar zatražiti pomoć

NOVI SAD: Predstavnike Sindikata radnika žabaljske Fabrike VOS juče je primio pokrajinski sekretar za privredu i privatizaciju Miodrag Vukotić, na inicijativu predsednika IO SO Žabalj Bora Milića, povodom neuspele privatizacije ovog preduzeća. Radnici fabrike su zatražili pomoć na pokrajinskom i republičkom nivou, jer su već nekoliko puta izostali pregovori sa vlasnicima fabrike Dragoljubom Markovićem i Borivojem Beštićem. Radnici su u generalnom štrajku još od prošle sedmice, zbog pet neisplaćenih zarada, neutvrđene cene rada i nepoštovanja i primene pojedinačnog kolektivnog ugovora kao sastavnog dela aukcijske privatizacije, što su jedini mogući vidovi sindikalne borbe. Radnicima VOS-a Vukotić je kao jedino moguće rešenje predložio raskid ugovora sa vlasnicima kako bi se sprečila dalja propast fabrike, ali da moraju da snose i troškove raskida.
- Najvažnije je da radnici imaju čistu situaciju, koja će se postići preispitivanjem i kontrolom poslovanja firme od kada je kupljena, kao i da sektor za kontrolu agencije za privatizaciju utvrdi nepravilnosti i odgovornosti vlasnika - rekao je Vukotić. On je dodao da će se sa sastanka poslati saopštenje ministru za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije Aleksanru Vlahoviću i direktoru Agencije za privatizaciju Mirku Cvetkoviću i zatražiti pomoć u rešavanju problema u VOS-u.

U Gradskom odboru Samostalnog sindikata Srbije juče je održana i konferencija za novinare povodom teškoća u žabaljskom VOS-u, koju su vodili predsednik GO Sindikata metalaca Novak Vasić i predsednik Uprave sindikata metalaca Srbije Radoje Ćirić.
- Metalska industrija u našoj zemlji nikad nije bila u gorem stanju, a veliki je problem i što ne postoji socijalni dijalog.Čak ni na gradskom nivou nije formiran socijalno-ekonomski savet, kome bi prioritet bio pokretanje proizvodnje u pokrajini, kao i investicioni programi - rekao je Ćirić. - Upravo zbog nedostatka socijalnog dijaloga, radnici moraju da svoja prava ostvaruju štrajkovima, koji su krajnji vidovi sindikalne borbe, pa su i radnici VOS-a primorani da koriste ovakve metode, s obzirom na to da ni Skupština akcionara nije izabrana u zakonskom roku, niti su akcije radnika upisane u sudski registar.

G. Umičević
Foto: S. Nikolić

PREDSEDNIK IZVRŠNOG VEĆA PRIMIO DELEGACIJU ŠIDA
Kreditni konkursi po propozicijama Fonda
Svega 40 odsto projekata podnetih iz Opštine Šid, našlo se u razmatranju Fonda za razvoj Vojvodine

NOVI SAD: Korišćenje sredstava Fonda za razvoj i finansijska podrška aktivnostima na poboljšanju vodosnabdevanja u opštini Šid bile su dominantne teme u jučerašnjem susretu predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine Đorđa Đukića sa delegacijom Šida, saopšteno je iz Pokrajinskog sekretarijata za informacije. U sastavu šidske delegacije su bili v.d. predsednika SO LJubomir Valentirović, predsednik IO SO Željko Brestovački i predsednik MZ Šid Pavle Čikarić. U razgovorima su učestvovali i potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine dr Duško Radosavljević i pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju Emil Fejzulahi.
U cilju poboljšanja uslova za povećanje broja poljoprivrednika, preduzetnika i drugih potencijalnih korisnika kredita Fonda za razvoj Vojvodine iz šidske opštine, dogovoreno je da se kreditni konkursi Fonda za razvoj zajedničkim aktivnostima bolje predstave. Svega 40 odsto projekata podnetih iz Opštine Šid našlo se u razmatranju Fonda za razvoj Vojvodine, pošto su samo oni bili pripremljeni u skladu sa propozicijama Fonda. Đukić je predložio rukovodstvu lokalne samouprave da se organizuju tako da projekti iz ove sredine ne budu, kao do sada, odbačeni iz tehničkih razloga.
Predstavnici SO Šid izneli su probleme koje stanovnici pet naselja u fruškogorskom delu opštine imaju sa pitkom vodom. Pomoć je zatražena u daljem obnavljanju transportnog cevovoda, koji doprema pitku vodu od izvorišta do Šida.
U razgovoru je bilo reči o pitanjima koja se odnose na rad obrazovnih ustanova i ustanova kulture u šidskoj opštini, kao i o statusu Galerije slika „Save Šumanovića”.

IGOR KURJAČKI SA BAČKOTOPOLSKIM POLJOPRIVREDNICIMA
Skupa hrana smanjila stočni fond

BAČKA TOPOLA: Prolećna setva na oko 1,2 miliona hektara u Vojvodini će biti obavljena uz velike teškoće, pa se mogu očekivati i osrednji prinosi ratarskih kultura, ali će biti obezbeđen prehrambeni bilans zemlje, rekao je juče pokrajinski sekretar za poljoprivredu Igor Kurjački u Bačkoj Topoli, na sastanku predstavnika poljoprivrednih preduzeća, zemljoradničkih zadruga i lokalne samouprave.
Ocenivši kao izuzetno složenu situaciju u stočarskoj proizvodnji, on je rekao da je visoka cena hrane znatno uticala na smanjenje stočnog fonda u Vojvodini, pa će biti potrebno mnogo vremena da se obnovi. Ukazujući da je situacija u poljoprivredi najgora u bačkotopolskoj opštini, Kurjački je obećao da će Pokrajina usmeriti „nešto novca i veštačkog đubriva u tu opštinu”.
Upućen je apel Vladi da urgentno uputi pomoć, jer u protivnom, poljoprivreda u tom kraju neće preživeti. Kurjački je objasnio da bi Vlada urgentnom odlukom da poljoprivrednicima ove opštine, uz garancije i odloženo plaćanje, nabavi repromaterijal, pomogla da se katastrofalna situacija bar malo ublaži.

M. Traparić

APOTEKE SNABDEVENE, KONTROLA RECEPATA POOŠTRENA
Koliko para, toliko lekova
Nema samo onih lekova koje domaće farmaceutske fabrike trenutno ne proizvode zbog nedostatka sirovina. - Dugovanja apotekarskim ustanovama za lečenje izbeglica i dalje velika

NOVI SAD - SUBOTICA: Snabdevenost apoteka lekovima u prvom mesecu ove godine je zadovoljavajuća. Ovim se nastavila dobra praksa iz prošle godine, tako da pacijenti nemaju većih problema da dobiju odgovarajući preparat. Lekova s pozitivne liste, dakle onih koje pacijenti dobijaju na recept, ima, a izuzetak su, kako kaže direktor Apotekarske ustanove u Novom Sadu dr Sava Pavkov, samo oni lekovi koje domaće farmaceutske fabrike ne proizvode zbog nedostatka sirovina. Među ovim lekovima je, na primer, “Galenikin” lek “tivoral” koji se primenjuje u terapiji tiroidne žlezde, ali uskoro će, kao zamenu za njega, pacijenti moći na recept da dobiju lek iz uvoza.
Za prošlu godinu ova ustanova je potrošila više za lekove od sume koja je prvobitno određena od Zavoda za zdravstveno osiguranje, ali fond je ovu razliku pokrio. Dugovanja ustanovi su i dalje velika za lečenje izbeglica. Za prošlu godinu pokrivena je samo petina ovog duga, a za 2002. nije ništa isplaćeno.
Po rečima direktora Apotekarske ustanove u Subotici Tibora Kardoša većih problema u snabdevenosti apoteka lekovima ni ovde nema. Za novac koji je određen od Zavoda za zdravstveno osiguranje moći će da se kupe relativno dovoljne količine lekova, mada se i dalje može dešavati da pojedinih od njih povremeno nema. Dugovanja ove ustanove dobavljačima su oko 20 miliona dinara, a po svoj prilici ustanova će i u narednom periodu morati da ulazi u nove dugove.
- Naša osnovna briga je da pacijent dobije lek, u tome uglavnom uspevamo, ali pitanje je koliko je dobijen novac moguće rastegnuti - kaže direktor Kardoš. - Problem nam predstavljaju i marže s kojima nismo zadovoljni. U proseku su oko 15 odsto, umesto 18 koliko je bilo prošle godine, a ni iznos nije bio dovoljan da pokrijemo izdatke za plate zaposlenih i za kupovinu lekova. Poteškoću nam stvaraju i recepti. Ukoliko je na receptu samo jedan podatak nečitak, na primer, zbog bledila hemijske olovke, Fond za zdravstvo ga ne prihvata, vraća nam ga, što znači da nam se izdati lek ne plaća. Uveli smo strogu kontrolu recepata i pre nego što lek izdamo, zahtevamo da recept bude čitko ispisan, a to ponekad znači da pacijenta vraćamo lekaru kako bi dobio nov recept. Svakako da zbog ovoga pacijenti često negoduju, ali nemamo drugo rešenje. Inače, lekova s pozitivne liste uglavnom ima, a ukoliko pacijent ima para, sigurno je da 99 odsto ostalih lekova može da nabavi u našim apotekama.

J. Barbuzan

SEDNICA UDRUŽENJA KOMUNALNO-STAMBENE PRIVREDE I URBANIZMA VOJVODINE
Zrenjaninska voda dva veka ista
Još 1999. godine usvojeni strožiji standardi o dozvoljenoj količini štetnih primesa, ali se ćutalo do danas, jer je vodovod koliko-toliko služio

NOVI SAD: Problemi u oblasti komunalno-stambene privrede Vojvodine ponavljaju se iz godine u godinu, sve su složeniji i izraženiji, kako u oblasti tekućeg finansiranja delatnosti, tako i razvoja komunalnih sistema, rečeno je na jučerašnjoj sednici Udruženja komunalno-stambene privrede i urbanizma Privredne komore Vojvodine.
Sekretar Udruženja Blagica Miljuš rekla je da je komunalno-stambena privreda Vojvodine iscrpljena depresiranim cenama komunalnih proizvoda i usluga, izraubovanom opremom, nagomilanim gubicima, velikim obavezama, s jedne strane, i nenaplaćenim potraživanjima, s druge. Zbog nenamenskog trošenja novca za komunalne naknade, izostanka ulaganja Republike u izgradnju komunalnih objekata, divlje stambene izgradnje, čiji investitori nisu gotovo ništa ulagali u komunalnu infrastrukturu, komunalna preduzeća dovedena su na rub propasti.
Govoreći o realnoj ceni vode LJiljana Stanković iz pančevačkog „Vodovoda” je rekla da kubik vode u svetu košta dva i po evra, a u Srbiji ne bi smeo stajati manje od evra. Međutim, Zoltan Sombati iz „Komgrada” u Bačkoj Topoli je rekao da bi bili zadovoljni i sa cenom od pola evra po kubiku i založio se da naša javna preduzeća imaju isti tretman kao i ona u koje kao većinski vlasnici dolaze stranci.
U vezi sa zrenjaninskom vodom, Sombati je rekao da Zrenjaninci piju istu vodu već 200 godina. Novi parametri o dozvoljenoj količini arsena utvrđeni su još 1999. godine, međutim, do danas niko ništa nije govorio, jer je fabrika vode služila kako-tako, a danas traže način da izgrade novu. On je podvukao da bi čovek morao dnevno da popije hiljadu kubika zrenjaninske vode da bi osetio štetne posledice arsena.
Komunalna naknada ne troši se namenski, primetila je Mariora Stojković iz zrenjaninske „Čistoće”. Za tri meseca planiran je prihod od 88 miliona dinara, a samo 33 miliona je utrošeno namenski. Kada su pre skoro godinu dana tražili kredit za kupovinu dva vozila, banka je tražila hipoteku na objekte, za koje do danas nisu uspeli da dobiju dokaz o vlasništvu.

R. Dautović

AD „MALTINEKS” U BAČKOJ PALANCI USKORO MENJA VEĆINSKOG VLASNIKA
Najveća srpska sladara u rukama stranaca
Svetski proizvođači piva već su kupili dve najveće domaće pivare u Apatinu i Čelarevu, pa je logično da kupe i najveću fabriku za proizvodnju pivskog slada u Srbiji

BAČKA PALANKA: Direktor akcionarskog društva „Maltineks” u Bačkoj Palanci Bora Aralica potvrdio je da ovu fabriku, koja je najveći proizvođač pivskog slada u našoj zemlji, očekuje promena vlasničke strukture. On je najavio da će uskoro biti organizovana i konferencija za štampu. Fabrika sa blizu 200 zaposlenih transformisala je društveni kapital poodavno, a 70 odsto procenjene vrednosti pripalo je zaposlenima, penzionerima i nekada zaposlenima u „Maltineksu”. Pošto su pravo na upis besplatnih akcija imala i druga lica, broj akcionara je premašio 5.000.
Brokerske kuće u Bačkoj Palanci još prošle godine primale su brojne ponude sitnih akcionara, koji su voljni da uz pristojnu cenu prodaju svoje akcije. Nezvanično saznajemo da se kao kupac većinskog dela akcija spominje jedna francuska firma, koja bi u drugoj polovini marta trebalo da se pojavi na beogradskoj berzi.
Bolje upućeni kažu da je vrednost ove fabrike velika, jer iako je izgrađena pre skoro tri decenije, reč je o firmi koja godišnje preradi preko 60.000 tona ječma i proizvede oko 40.000 tona pivskog slada. LJudi iz struke to što predstavnici krupnog kapitala iz inostranstva kupuju „Maltineks” tumače kao normalan red poslovnih poteza. Najveći svetski proizvođači piva već su postali većinski vlasnici najveće domaće pivare u Apatinu i Čelarevu, a sada žele da zaokruže kompletan proizvodni ciklus u proizvodnji piva.

M. Sudžum

ZAUKAVA SE TRADICIONALNA „TURIJSKA KOBASICIJADA”
Kraj meseca u znaku kobasice

TURIJA: Čuveni proizvodi iz Turije biće u Novom Sadu promovisani 20. februara, a jubilarna dvadeseta “Kobasicijada”, ove godine održaće se u Turiji od 27. do 29. februara, pod pokroviteljstvom SO Srbobran. Po rečima predsednika Organizacionog odbora Miroslava Medurića, učesnici planiraju da ponovo obore svetski rekord u dužini kobasice, koji je prošle godine zabeležen i u Ginisovoj knjizi.
Promocije jubilarne “Kobasicijade” održaće se u Somboru 13. februara, a u Subotici 18, dok su juče Beograđani imali prilike da probaju turijske proizvode. G. U.

INVESTICIJE U SREMSKOMITROVAČKOJ OPŠTINI
Rezervoar uz fabriku vode
Ako projekat bude odobren, donatori će obezbediti tri četvrtine potrebnog novca što bi otvorilo mogućnost da se iz opštinskog buyeta finansiraju drugi, preko potrebni, a izuzetno skupi, radovi u vodosnabdevanju

SREMSKA MITROVICA: U okviru sistema pomoći koju daje Organizacija za međunarodnu pomoć i razvoj (IRD), a preko Programa revitalizacije lokalnih zajednica putem demokratskog delovanja (CRDA), sremskomitrovačka opština ovih dana očekuje odgovor da li su prihvaćena dva projekta, kojim je ova komuna konkurisala za donatorska sredstva. Reč je o takozvanim „klaster” projektima, u kojima je potrebno učešće dve ili više lokalnih zajednica.
Prvi projekat podnele su lokalne zajednice „Sever” i „Fruškogorska sela” i u pitanju su poslovi na daljoj elektrifikaciji i poboljšanju kvaliteta elektro-distributivne mreže i snabdevanja strujom u ovim zajednicama. Po rečima direktora mitrovačkog „Vodovoda” Srđana Kličkovića, drugi projekat se odnosi na oblast vodosnabdevanja, izuzetno interesantan za naselja koja se nalaze u okviru zajednica „Fruškogorska sela” i „Istok”.
- Prema projektu, planirana je izgradnja novog rezervoara vode za piće, u blizini fabrike vode. Tako bi se obezbedila još veća sigurnost u vodosnabdevanju i obezbedile dovoljne zalihe značajne za potrošnju u letnjem periodu - objašnjava Kličković. - Ako projekat bude odobren, donatori će obezbediti tri četvrtine potrebnog novca što bi otvorilo mogućnost da se iz opštinskog budžeta finansiraju drugi, preko potrebni radovi u vodosnabdevanju, koji su izuzetno skupi.
Pored novog rezervoara vode, neophodno je sanirati i rezervoar u Manđelosu i nastaviti lane započetu rekonstrukciju čvornih mesta i vodovodne mreže u gradu. Potrebne su i brojne investicije na vodovodima u selima na celoj teritoriji opštine, ali i učiniti mnogo napora da se konačno trajno prevaziđe problem vodosnabdevanja naseljenih mesta, koja se nalaze u mačvanskom delu opštine.
Kličković kaže i da će „Vodovod” konkurisati kod Fonda za razvoj Vojvodine u okviru posebnog konkursa za finansiranje komunalnih projekata. Na ovaj način obezbedile bi se pare za izgradnju dela glavnog vodovodnog prstena u dužini od 1.200 metara.

Ž. Negovanović

DP „NOVI SAD - GAS” O ISPORUCI GASA U BAČKOJ PALANCI I ČELAREVU
Distributeri ratuju, potrošači profitiraju

BAČKA PALANKA: Već dugo traje sudski spor oko prava na distribuciju gasa u Bačkoj Palanci između SO Bačka Palanka i građana ovoga mesta, kao većinskih vlasnika gasne mreže, na čijoj strani je i distributer DP „Novi Sad - Gas” a sa druge strane je „NIS Gas” koji je vlasnik merno regulacionih stanica i uvoznik gasa. U „NIS Gasu” odavno tvrde da će cena kubnog metra gasa za potrošače u Bačkoj Palanci i Čelarevu biti niža, ako oni budu distributeri, jer oni su i uvoznici gasa.
O tome se u medijima ovih dana piše i priča, a sredstvima informisanja DP „Novi Sad - Gas” uputio je saopštenje kojim objašnjava „iskonstruisan slučaj”.

DP „Novi Sad Gas” je distributer prirodnog gasa koji se tim poslom bavi od 1976. godine za razliku od „NIS - Gasa” koji je distribucijom počeo da se bavi „juče”, kaže se u saopštenju. Ukoliko je Zakonom uvozniku prirodnog gasa omogućeno da se bavi distribucijom gasa, onda je prirodno da će i distributeru gasa biti omogućeno da ga uvozi, čime će se između ostalog ukinuti monopolski položaj „NIS Gasa” gde će tada zaista postojati prava tržišna utakmica, a potrošačima će se prodavati gas pod istim uslovima i po nižoj ceni. Gledano sa ovog aspekta neobjektivno je zbunjivati potrošače gasa, naročito kada je u pitanju Bačka Palanka, prvenstveno zbog toga što traje sudski spor koji se vodi između „NIS Gasa” i DP „Novi Sad - Gas”.
Pri izboru distributera nije odlučujuća samo cena gasa za široku potrošnju, nego se posmatraju i interesi određene teritorije u celini. Važna činjenica je što naše preduzeće upravlja i održava kotlarnice odnosno toplane u Bačkoj Palanci i Čelarevu, kaže se u saopštenju .
U DP „Novi Sad - Gas” tvrde da široka potrošnja u Bačkoj Palanci u ovom trenutku distributeru duguje preko 22 miliona dinara. Kaže se da DP „Novi Sad Gas” „NIS Gasu” redovno izmiruje dugovanja, pa su i odnosi između dve firme korektni, a da iz sopstvenih, unutrašnjih rezervi praktično kreditira svoje potrošače, jer građani duguju njima a ne „NIS Gasu”.

M. Sudžum

„SLAVONIJADA” U SUBOTIČKOM RESTORANU „SEVER”
Druženje Slavonaca i Baranjaca

SUBOTICA: Tradicionalna kulturno-zabavna priredba „Slavonijada” održaće se sutra u restoranu fabrike „Sever” u Subotici i počeće u 18 časova. „Slavonijada” je skup na kome se godinama okupljaju Slavonci i Baranjci iz cele Vojvodine, a ove godine goste će pozdraviti predsednik Zavičajnog društva „Slavonija i Baranja” dr Branko Đorđević iz Subotice. Brojnim gostima koji su se u Vojvodinu doselili u toku i posle građanskog rata u Slavoniji i Baranji obratiće se predsednik Parlamentarne stranke Srba u Hrvatskoj dr Vojislav Stanimirović iz Vukovara. Ovogodišnji kumovi proslave biće porodica Grujice Turićanina.
Specijalni gosti biće teniserka Jelena Dokić, i njen otac Damir, kao i poslanica u republičkom parlamentu dr Sandra Rašković-Ivić. Goste će zabavljati ansambl „Jovan Lazić” i tamburaši „Seoske Lole” iz Kneževih Vinograda iz Baranje. Ulaznice za sabor mogu se kupiti po ceni od 599 dinara u firmi „Prosper” u Ulici Vase Stajića 7, svakog dana od 7 do 19 časova. U cenu karte uračunata je večera, tombola i jedno piće. Dodatne informacije mogu se dobiti na telefone: 024/ 559- 019 i 024/ 755-403. B. H.

ČUDNI POTEZI UPRAVE ČOKANSKOG „RITA”
Zemlju ustupaju, mehanizaciju rasprodaju

ČOKA: Iz Društvenog preduzeća - Poljoprivrednog gazdinstva »„Rit«” u Čoki, u kome se posle promene na mestu direktora nastavlja praksa krajnje zatvorenosti prema javnosti, do Čokana ipak dopiru glasovi o najaktuelnijim zbivanjima u kolektivu sa blizu 300 zaposlenih. Po njima, nastavlja se prilično neizvesna borba za opstanak preduzeća.
Zbog neizmirenih obaveza prema poslovnim partnerima, bankarski računi DPPG »”Rit«” su blokirani. Stvarna visina duga poznata je samo najupućenijima, ali se govori da je reč o više desetina miliona dinara, ne računajući neisplaćene lične dohotke zaposlenima. Pre nekoliko dana plaćen je treći deo zarade za oktobar, u prosečnoj visini od dve do dve i po hiljade dinara.
Unutar preduzeća je intenzivnija aktivnost sindikalne organizacije, čiji je cilj da se zaštite interesi članova, odnosno da se, kako kažu,« “izvuku« plate”. O tome i o drugim potezima koje treba preduzimati radi opstanka, poslednjih dana je održan niz sastanaka organa upravljanja. Rezultat toga je početak prodaje delova inventara, posebno mehanizacije. Postavlja se pitanje da li je to dobar korak, kad se zna da preduzeće ima ukupno 1.860 hektara obradive zemlje, da je pod pšenicom 335 hektara i da je uzorano još samo 480 hektara. Računa se na mogućnost da se na proleće ustupi obrada zemljišta nekoj od zainteresovanih poljoprivrednih organizacija.
Nastaviće se započeti posao oko smanjivanja broja zaposlenih u preduzeću. Broj od 360 stalnih radnika sveden je na 278, ali je neminovnost da se kolektiv smanjuje, uz postupke koji će, u skladu sa socijalnim programom, obezbediti prava, mahom starijih radnika.

Č. Števančev

POSLE KVARA APARATA U SUBOTIČKOM ZDRAVSTVENOM CENTRU
Donatori kupuju ultrazvuk

SUBOTICA: Posle nepopravljivog kvara dva aparata za ultrazvučnu dijagnostiku u Dispanzeru za žene i Ginekološkom odeljenju Opšte bolnice u Zdravstvenom centru Subotica, alarmantna situacija pokušava se rešiti kupovinom novih aparata, prikupljanjem donatorskih sredstava, da bi se trudnicama pružila odgovarajuća zdravstvena zaštita.
U Gradskoj kući u Subotici za danas je zakazana donatorska konferencija. U prvom delu učestvovaće predstavnici subotičkih javnih preduzeća i osiguravajućih društava, a u drugom predstavnici banaka koji rade u ovom gradu. Potrebno je prikupiti milion i po dinara za kupovinu novih ultrazvučnih aparata.
U Zdravstvenom centru je saopšteno da je aparatom u Dispanzeru za žene koji je star 14 godina, obavljeno oko 100.000 pregleda, dok je aparatom na Ginekološkom odeljenju Bolnice starijem od 15 godina, obavljano godišnje i preko 5.000 pregleda.
Zbog kvara aparata u Subotici trudnice radi pregleda ultrazvučne dijagnostike moraju da putuju u Bačku Topolu, a u privatnim ordinacijama pregled staje 1.100 dinara. M. Mr.

BRUCELOZA REGISTROVANA U SREDNJOBANATSKOM OKRUGU
Šverc zarazio ovce

ZRENJANIN: Opasna zarazna bolest papkara – bruceloza registrovana je na području srednjeg Banata, u jednom domaćinstvu u Novom Miloševu. Obolelo je pet ovaca. Preduzete su sve mere predviđene Zakonom i Programom mera zdravstvene zaštite domaćih životinja i obolele ovce su neškodljivo uklonjene, saopštio je za „Dnevnik” stručnjak Veterinarskog specijalističkog instituta u Zrenjaninu Đorđe Janku, nadležan za utvrđivanje pojava, kretanja i suzbijanja bolesti životinja u Srednjobanatskom okrugu.
- Bruceloza je bolest iz grupe zoonoza, može se preneti sa zaraženih životinja na ljude, pa smo naložili pregled svih članova domaćinstva i osoba koje su mogle biti zaražene, a rezultat je ohrabrujući. Takođe smo obavili ispitivanja na svim životinjama koje su imale kontakt sa obolelim ovcama i uzorci su u obradi i daljim ispitivanjima - objasnio je Janku.
Prema prvim saznanjima do kojih su došli u ovoj ustanovi, uzrok pojave bruceloze verovatno je ilegalni uvoz ovaca iz južnog Banata, sa područja gde je ova zaraza registrovana. Inače, veterinarske službe u srednjobanatskom području, u skladu sa propisima, preduzimaju mere oko evidencije ovaca i koza i uzimanja uzoraka krvi životinja, radi kontrole širenja zaraze.
Bruceloza je donedavno bila nepoznata bolest u Banatu. Prvi slučaj registrovan je krajem prošle godine u Botošu, kada je obolela samo jedna ovca. Nakon preduzimanja svih zdravstvenih i preventivnih mera, slučaj je uspešno okončan. Bolest se utvrđuje pregledom krvi, a ostavlja ozbiljne posledice na obolele papkare, koji su u akutnoj fazi kliconoše. Postoji opasnost da izazove pobačaj i sterilitet.

Sl. Surla

JEDNODNEVNI ŠTRAJK NA GOVEDARSKOJ FARMI U BANATSKOJ TOPOLI
Podeljena jedna od osam zaostalih plata

BANATSKA TOPOLA: Na govedarskoj farmi u Banatskoj Topoli u sredu je došlo do jednodnevne obustave rada. Razlog ovakvom postupku 50 zaposlenih je neisplaćenih osam zarada. Rad će, kako su kazali, obustaviti sve dok im se ne isplati bar jedna zaostala zarada u vrednosti 6.000 dinara. Na farmi ima 370 krava, a u celom preduzeću zaposleno je 150 radnika.
Radnici koji rade u proizvodnji mleka istakli su da isplatu traže zbog dugova za hleb i računa. Zahteve radnika podržao je Žarko Kovačević, jedan od članova Upravnog odbora koji je rekao da „Topola” očekuje finansijsku podršku „Salforda”, odnosno „Novosadske mlekare” koja je u sastavu ovog investicionog fonda. Ukoliko preduzeće dobije novac od „Salforda” radnici bi bili isplaćeni, a rešio bi se i problem ishrane krava. Vršilac dužnosti direktora AD „Topola” Mirko Blagojević, rekao je da će radnicima biti isplaćeno bar po 5.000 dinara. Ova suma isplaćena je juče poslepodne pa su zaposleni ponovo počeli sa radom. Upravni odbor „Topole” doneo je i odluku da do 30. juna ove godine 155 zaposlenih dobije preostale zagarantovane zarade za prošlu godinu. Svakom radniku treba da se isplati po 32.000 dinara, međutim, još uvek nije poznato na koji način će preduzeće obezbediti 10 miliona dinara za izmirenje obaveza prema zaposlenima.
Preduzeće ima ogromna dugovanja kojima su doprinele poslednje dve sušne godine kao i nepovoljni uslovi privređivanja u agraru.

A. Đuran

SEDAM KANDIDATA ZA „LUČU”

IRIG: Srpska čitaonica u Irigu i ove godine, raspisala je konkurs za dodelu najvećeg opštinskog priznanja u oblasti kulture, nagradu „Luča”. Ovo priznanje dodeljuje se organizacijama i pojedincima za doprinos u razvoju kulture iriškoj opštini. Nagrada se sastoji od unikatne povelje, a uručuje se povodom Dana Srpske čitaonice 14. februara na Svetog Trifuna. Pravo predlaganja za „Luču” imaju sve organizacije i pojedinci uz detaljno, pismeno, obrazloženje predloga. Za ovogodišnju nagradu su predloženi: Mesna zajednica Vrdnik, osnivač Etno kuće u Jasku Ružica Andrić, Izdavačko preduzeće „Srpska knjiga” iz Rume, književnik iz Iriga Zoran Vuković, slikar iz Vrdnika Konstantin Gušić, novinar iz Sremske Mitrovice Miloje Miljević, sportski i društveni radnik Aleksandar Damjanović. Žiri čiji je predsednik književnik i novinar Todor Bjelkić doneće odluku na Dan Srpske čitaonice. S. B.

KOMEMORACIJA POVODOM SMRTI ĐORĐA ŽEBELJANA

SEČANJ: Izvršni odbor Skupštine opštine Sečanj održao je juče komemorativnu sednicu povodom iznenadne smrti svoga člana i odbornika (u više mandata) dipl. inž. Đorđa Žebeljana. Dugogodišnji i uspešan privredni rukovodilac, Žebeljan je dao značajan doprinos u funkcionisanju lokalne samouprave, istakao je na ovom skupu, u ime kolega odbornika, Aleksandar Budiša. S. M.

I HOTEL BEZ GREJANJA

SEČANJ: Javno komunalno preduzeće u Sečnju, nakon isteka roka ostavljenog za izmirenje dugova, juče je otpočelo sa najavljenim isključivanjem daljinskog grejanja dužnicima. Prvi su se na udaru našli hotel „Crveni cvet”, Poljoprivredno preduzeće „Miro Popara” i Dom kulture u Sečnju. Komunalci upozoravaju da takođe predstoji i isključivanje domaćinstava koja nisu izmirila svoje obaveze. Ukoliko ovo komunalno preduzeće ne izmiri obaveze prema „NIS Gasu” što nije moguće bez naplate duga od korisnika usluga, bez daljinskog grejanja će ostati svi korisnici iz Sečnja i Jaše Tomića. S. M.