VLADA SRBIJE JUČE ZAKLJUČILA DA SU PARE „MOBTELU” VRAĆENE -PO ZAKONU
Veštačenja, pa novo poresko rešenje za Astra banku

Vraćanje para “Mobtelu” obavljeno je po zakonu, a to je bilo i “najcelishodnije” rešenje, jer bi u suprotnom država toj kompaniji, čiji je većinski vlasnik BK-grupa Bogoljuba Karića, morala da plati za još nekoliko stotina miliona dinara veću kamatu - izjavio je juče ministar finansija Božidar Đelić.
On je na konferenciji za novinare, istakao da je Vlada Srbije zaključila da je rešenje Republičke uprave javnih prihoda (RUJP) od 27. novembra 2001. “doneto suprotno zakonu zbog propusta u postupku, što je konstatovao Vrhovni sud svojom presudom od 9. oktobra 2003. i time je prouzrokovana šteta javnim finansijama.

Tim rešenjem RUJP-a od “Mobtela” je, od 5. decembra 2001. do 29. jula 2002. prinudno naplaćen jednokratni porez na ekstraprofit, koji je 10. oktobra 2001. razrezan Astra banci. Pre mesec i po dana, 16. decembra 2003, posle presude Vrhovnog suda, Poreska uprava je “Mobtelu” vratila 2,4 milijarde dinara, 1,8 milijardu glavnice i 600 miliona dinara kamate. Ove pare, po zaključku Vlade, za koji je, prema nezvaničnim informacijama glasalo 12 članova a protiv je bio Nebojša Čović, vraćene su “u skladu sa zakonom, a to je bilo i celishodno, jer bi u suprotnom “Mobtelu” morala da se plati još veća kamata”.
U toku je veštačenje, posle čega će Astra banci ponovo biti razrezan porez na ekstraprofit, kazao je Đelić, i naglasio da se, prema prvim indicijama, stvari odvijaju “u pozitivnom smeru”. U zaključku Vlade se, pak, navodi da je efikasniji postupak veštačenja ometan čestim promenama pravnog statusa te banke. Astra banci je, naime, NBS sedam puta oduzelo dozvolu za rad (poslednji put to je 26. decembra 2003. učinila guvernerka Kori Udovički, a prethodnih šest puta bivši guverner Mlađan Dinkić), a Vrhovni sud je šest puta (poslednji put 26. novembra 2003) poništio rešenje NBS.

Na primedbu da je sasvim normalno da država, kao suvlasnik jedne od najprofitabilnijih firmi u Srbiji, dobija dividendu, Đelić je istakao da te dve stvari nisu povezane, ali će vraćanje para “Mobtelu” biti dodatni povod da država i PTT zatraže dividendu od te kompanije. U njoj do sada nije ni bilo mnogo profita, koji se iskazuje tek u poslednje dve godine, što je delom posledica raznih ugovora s raznim dobavljačima, a posebna je priča kako se prikazuju finansijski rezultati, rekao je Đelić. On je naglasio da će vlasničku strukturu države i BK-grupe u “Mobtelu” utvrditi nova vlada, jer su izbori raspisani neposredno pošto je formirana Komisija, na čelu sa ministrom za privatizaciju Aleksandrom Vlahovićem.
Zamoljena da precizira o kakvim se grubim greškama RUJP-a radi, zamenica ministra finansija Milica Bisić je kazala da je ključni problem što je Astra banci dozvola oduzeta u trenutku kada je trebalo da bude naplaćen razrezani porez, a RUJP pre prinudne naplate nije obavestio “Mobtel”, niti mu je ostavio rok da se izjasni da li možda prihvata da dobrovoljno plati jednokratni porez Astra banke. RUJP je u dva navrata, posle odluka Vrhovnog suda, tražio zaštitu zakonitosti, ali je u oba slučaja Javno tužilaštvo te zahteve odbilo kao neosnovane, rekao je Đelić, i potvrdio da ga je direktorka Poreske uprave Marija Drča-Ugren 4. decembra obavestila o odluci Vrhovnog suda i da je 16. decembar rok u kojem bi pare trebalo da se vrate.

M. Ćulibrk

ZA 10.FEBRUAR NAJAVLJENA SKUPŠTINA AKCIONARA NACIONALNE ŠTEDIONICE
Vlada Srbije traži smenu Bojana Stanivukovića

- „Mali kolektiv’’, jedan od akcionara, zatražio je u utorak hitnu sednicu Upravnog odbora i Skupštine akcionara Nacionalne štedionice, što je Vlada Srbije podržala, i jedna od tačaka dnevnog reda biće zahtev da se smeni generalni direktor te banke Bojan Stanivuković - izjavio je juče ministar finansija Božidar Đelić. Skupština akcionara zakazana je za 10. februar.
Kao razlog za smenu Đelić je naveo da “Stanivuković nije dovoljno štitio akcionare i umesto da brani interese države, kao jednog od vlasnika, on je najavio tužbe protiv pojedinih predstavnika državnih organa”.
- S druge strane, Stanivuković nedavno nije bio u stanju da mi kaže ko je vlasnik firme „Elim’’ iz Beča, iako je ona jedan od većih akcionara banke na čijem se čelu nalazi - rekao je Đelić. - Vlada je zatražila njegovu smenu, a videćemo kakav će biti stav drugih akcionara.
Komentarišući izveštaj Komisije za sprečavanje pranja novca, o tome da nije otkrila nikakve sumnjive transakcije u Nacionalnoj štedionici, Đelić je kazao da Vlada nije ni tvrdila da u toj banci ima “prljavog novca”, već je samo zahtevala da se sve još jednom proveri, zbog toga što je ta banka sada pod kontrolom of-šor kompanija, koje su većinski vlasnici NŠ. On je, takođe, rekao da je taj izveštaj brže dospeo u medije nego do ministra finansija. Đelić je istakao i da je javni pravobranilac potvrdio da je bivši guverner Mlađan Dinkić nezakonito s NŠ i još nekim bankama zaključio ugovore o besplatnom korišćenju poslovnog prostora ZOP-a, koji je vlasništvo države, bez pribavljenog mišljenja Direkcije za imovinu.

On je rekao da slučaj NŠ ne koristi ni u predizborne, ni u postizborne svrhe, već da samo vodi računa o tome da interesi države, koja je toj banci dala depozite, ime, opremu i pravo na isplatu stare devizne štednje, budu dovoljno zaštićeni.

M. Ćulibrk

PREKINUTO SUĐENJE „VETERNIČKOM KLANU”
Odbrana traži izuzeće sudskog veća i specijalnog tužioca

Krunski svedok u postupku protiv takozvanog veterničkog klana, Miladin Suvajdžić Đura Mutavi, ni juče nije saslušan. Naime, krivično veće sudije Dušana Vojnovića odlučilo je da prekine glavni pretres u postupku protiv Nenada Opačića, Dušana Zličića, Živka Starčevića, Dragutina Zličića, Predraga Opačića, Aleksandra Lošića, Aleksandra Ivanovića, Milana Krasića i Dejana Bogićevića, optuženih da su kao organizovana kriminalna grupa na širem području Novog Sada i Bačke Palanke neovlašćeno prodavali narkotike za Spasojevićev klan iz Šilerove.
Ovakva odluka usledila je pošto su advokati odbrane postavili zahtev za izuzeće kako predsednika, sudije Vojnovića, i čitavog veća, tako i specijalnog tužioca za organizovani kriminal Jovana Prijića i zamenika specijalnog tužioca Dimitrija Popića koji zastupa optužbu u ovom predmetu. To je bio donekle očekivani odgovor branilaca na prethodnu odluku sudskog veća da odbaci njihov zahtev – da se zastane sa saslušanjem svedoka Miladina Suvajdžića i Saše Petrovića dok se specijalni tužilac ne izjasni o krivičnim prijavama koje su mu protiv te dvojice podneli.

Svedoci „učesnici krivičnog dela”

Prijavu su, kako je obrazložio advokat Vladimir Petrović, protiv svedoka Suvajdžića i Saše Petrovića podneli zbog dva krivična dela - neovlašćenog nabavljanja i prodaje narkotika i lažnog svedočenja protiv okrivljene devetorke na čelu s Nenadom Opačićem.

Prijava je bazirana na činjenici da se ti svedoci pominju u samoj optužnici protiv „veterničkog klana” kao učesnici krivičnog dela. Kao čovek vođe „zemunskog klana” pokojnog Dušana Spasojevića Šiptara, Miladin Suvajdžić je, po sopstvenom priznanju, „u drugoj polovini 2002. godine ispred restorana ’Mikelo’ lično Nenadu Opačiću isporučio od pokojnog Šiptara 15 kg heroina”. Saša Petrović je priznao da im je u istom periodu isporučio iz Šilerove pet kilograma heroina. Odluku da se odbija zahtev za zastajanje sa saslušanjem svedoka dok se ne vidi kako će se postupiti s krivičnim prijavama, predsednik veća sudija Dušan Vojnović obrazložio je:
- To što je podneta krivična prijava nije razlog, niti ima zakonske podloge, da to bude osnov za dovođenje u pitanje saslušanja Suvajdžića i Petrovića, tako da to ne može biti razlog za ovo sudsko veće.
Ovakav zaplet oko svedočenja Suvajdžića i Petrovića počeo je od zahteva branilaca da im se dostavi rešenje o njihovom statusu svedoka-saradnika u ovom postupku. S obzirom na to da je sudija Vojnović na taj zahtev odgovorio da „specijalni tužilac nije postavljao takav zahtev za Suvajdžića i Petrovića u ovom postuku, pa veće nije ni raspravljalo o statusu svedoka-saradnika, tako da su oni obični svedoci“, advokati su postavili pitanje po kojem su osnovu onda ta lica u ovom predmetu izuzeta od krivičnog gonjenja. Pošto nije bilo odgovora, advokat Vladimir Horovic, uputio je juče Ustavnom sudu Srbije zahtev za ocenu ustavnosti postupanja specijalnog tužioca u ovom predmetu.
- Cilj je da se na najvišem nivou oceni da li specijalni tužilac postupa po Ustavu i zakonima Srbije ukoliko, suprotno zakonskim odredbama, protiv lica koja nemaju status svedoka-saradnika, a koja sama priznaju izvršenje krivičnog dela, ne preduzima njihovo krivično gonjenje - objasnio je Horovic.
Advokati su, kako tvrde, „došli do činjenica za osnove sumnje da su Suvajdžić i Petrović za velike količine droge koja je u akciji „Sablja” pronađena i oduzeta od njih i njihove kriminalne organizacije „Firma”, lažnim svedočenjem okrivili grupu iz Veternika “.

Kakav je status Miladina Suvajdžića

Advokat Ilija Radulović, branilac Nenada Opačića, izneo je – nemogućnost odgovarajuće pripreme za propitivanje svedoka Suvajdžića.
- Sud nije dostavio braniocima tražene spise predmeta Okružnog suda u Novom Sadu, medicinsku dokumentaciju o Suvajdžićevom mentalno-psihijatrijskom stanju i njegovu izjavu na 40 strana koju je dao u predmetu za ubistvo premijera dr Zorana Đinđića gde je dobio status svedoka-saradnika. Ovde je ključno pitanje kakav je objektivno Suvajdžićev status, jer sve što se poslednjih meseci dešava u vezi s njim, navodi na zaključak da je taj čovek ili izvan ili iznad zakona. Suvajdžiću je u novembru 2002. godine presuda Okružnog suda u Novom Sadu, kojom je prvostepeno osuđen na četiri, a posle ublažavanja na tri godine zatvora, postala pravnosnažna. Međutim, on nije privođen na njeno izdržavanje i mesecima se, uprkos presudi, šetao na slobodi. Uhapšen je tek u akciji „Sablja”, kada je i počeo da je izdržava. Međutim, ta zatvorska kazna, posle svih žalbi, ublažena mu je za još čak 14 meseci, a sve uz pozivanje na njegovo zdravstveno stanje. Sada Miladin Suvajdžić čeka da Vrhovni sud Srbije odluči i o njegovom zahtevu za uslovni otpust. Za takav slučaj nisam čuo u svojoj višedecenijskoj praksi - rekao je advokat Ilija Radulović.
Novosadski advokat Vladimir Petrović objedinio je sva ova izlaganja kao obrazloženje jedinstvenog zahteva svih advokata za izuzeće tužilaca i sudskog veća. Zanimljivo je da su u obrazloženju zahteva za izuzeće sudije i veća svi advokati naglašeno iskazali respekt prema načinu na koji je sudija Dušan Vojnović do sada vodio glavni pretres.
Nakon odluke da se suđenje prekine do odluke nadležnih institucija o ovom zahtevu, sudija Dušan Vojnović zakazao je nastavak glavnog pretresa za početak marta.

J. Jakovljević