MILAN VASILJEVIĆ, BOKSERSKI REPREZENTATIVAC
Borac plemenitog kova
LJubav prema boksu nasledio od oca i strica. - Već dve godine neprikosnoven u superteškoj kategoriji na ovim prostorima. - Sjajna generacija plavih, može da se očekuje uspeh

S našim bokserskim reprezentativcem u superteškoj kategoriji Milanom Vasiljevićem (iz Smedereva) milina je pričati. Ovaj naočiti momak nije samo vezan za plemenitu veštinu. NJegova interesovanja su šira i zato ističe da će kada bude postigao maksimum napustiti boks. Plemenitom veštinom počeo je da se bavi 25. jula 1994. godine u smederevskoj Carini, gde mu je trener bio stric Ranko Vasiljević. Od 2000. je član Dinama (traži ispisnicu od Pančevaca, jer su mu dužni).
- Od oca i strica sam poprimio boksersku crtu, pošto su i oni bili uspešni u plemenitoj veštini - počinje priču Milan Vasiljević. - Išao sam stalno uzlaznom putanjom i kao junior sam mnogo napredovao. Kriza je nastupila kada sam se našao u seniorskoj konkurenciji. Mnogo me je, da tako kažem, sačuvao stric i trener Ranko. Zato sam posle izvesnog vremena pobeđivao sve boksere koji su važili za kvalitetne u superteškoj kategoriji, iako sam imao samo 91 kilogram.
Nagli skok počeo je 2000. godine, a već 2002. ogledao se (na pojedinačnom Prvenstvu države) s, do tada najboljim, Momirom Ilićem. Savladao ga je. I ne samo tada, nego još dva puta. Upitali smo naočitog momka kako doživljava boks?
- Kratko bih rekao - ubacite nekoga u ring i videćete kakva je ličnost. Kada gledam borbe, naročito na olimpijskim igrama, ježim se. Mi se, da tako kažem, izubijamo u ringu, a posle borbe se izljubimo. Zato se boks i zove plemenita veština. Odnosno, bokseri su plemeniti ljudi, a u ringu razmišljaju kako da nadmudre rivala. Obično boksere svrstavaju u ljude koji su skloni radnjama van zakona, a što nije tačno. Sadašnji sastav naše reprezentacije je sjajan. Pa, više od polovine su studenti.
Vasiljević planira da se, posle prestanka bavljenja boksom okrene džudou, ili rvanju, ali više ovom drugom. NJemu ne znači ništa da bude najbolji u državi, hoće više.
- Pratili su me i pehovi, jer treba u sportu, kao i u životu, imati i sreće. - Kada budem pružio maksimum u plemenitoj veštini, otići ću s ringa, jer se dalje od maksimuma ne može. Ostaće mi sportski način življenja. To je usađeno svima koji se bave ili su se bavili borilačkim sportom.

Milan ne vidi sebe samo u boksu, pošto ima i dosta drugih privlačnih stvari u životu. Student je druge godine na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu i siguran je učesnik na Prvenstvu Evrope.
- To je velika čast. Ovo je sjajna generacija, od koje može da se očekuje uspeh. Atmosfera u plavom taboru me tera da na treninzima pružam i više od maksimuma. Možda još uvek nije došlo moje vreme, ali ako uspem da se kvalifikujem na Olimpijske igre u Atini biće idealno. Ako pak ne bude tako, čekaću svoje vreme. Svi se nadamo medalji na Prvenstvu Evrope, ali uvek postoje neke više sile, koje na to utiču. One su nekada uz nas, a nekada nisu. Ipak, primetio sam da mi forma vidno ide uzlaznom putanjom i očekujem da doguram daleko.
Vasiljević tvrdi da će svi reprezentativci biti spremni za okršaje u Puli.
- Uz nas je (uz selektora Tadiju Kačara i trenera Jovana Todorovića) bio i stručnjak za kondicione pripreme dr Zoran Ćirković. Sada je tu i Miodrag Milić i zadovoljan sam radom. Popularnog Šipija dugo poznajem i moje primedbe su zaista zanemarljive. Naravno, istakao bih i Smederevca Velju Savića iz BK Godomin. Da nije tog čoveka boks u Smederevu bi zamro. On mi daje termine u sali i sve što poželim. Zaista je veliki zaljubljenik u plemenitu veštinu i to treba da se ceni - zaključio je Milan Vasiljević.

M. Pavlović

NAŠI NAJBOLJI KOŠARKAŠKI KLUBOVI POJAČAVAJU SE PRED POČETAK SUPERLIGE
Kakva liga - strašna liga!
U domaće klubove već se vratili nekadašnji reprezentativci Vlado Šćepanović (Partizan) i Milenko Topić (Hemofarm), Veselin Petrović obukao dres Budućnosti, Amerikanac Stjuart došao u NIS Vojvodinu, a Erl u Podgoricu

Podelom na srpski i crnogorski deo, pa onda i odlaskom četiri jaka domaća tima u Jadransku ligu, domaće košarkaško prvenstvo mnogo je izgubilo na kvalitetu, barem u svom prvom delu. Srećom, Partizan i Hemofarm nisu prihvatili poziv privatne firme “Sidro” da i oni zaigraju u “Gudjer ligi”, pa su, zajedno s NIS Vojvodinom, ipak zadržali zadovoljavajući kvalitet u našem prvenstvu. Krajem marta počeće Superliga u domaćoj konkurenciji, u kojoj će se naći osam najjačih ekipa iz SCG i već sada se može tvrditi da će to biti - strašna liga! Strašna, po kvalitetu i snazi ekipa učesnica i još strašnija po pitanju njihovih ambicija. Praktično, čak šest timova konkurisaće za sam vrh, a da to najozbiljnije misle, potvrđuju i pojačanja koja dovode praktično već nekoliko meseci.
Titulu brani Partizan, a neuspeh u Kupu “Radivoj Korać” naterao je rukovodstvo crno-belih da reaguje i ponovo angažuje nekadašnjeg reprezentativca i igrača Budućnosti i Partizana Vlada Šćepanovića. Ovaj iskusni bek se oporavlja od povrede i očekuje se da će upravo u Superligi doneti dodatni kvalitet igri Partizana. Pored njega, angažovan je i mladi, 210 cm visoki Luka Sjekloća, nekadašnji junior Budućnosti i igrač koji je iz Francuske stigao u Beograd.
Crvena zvezda, osvajač domaćeg kupa, nagoveštava da ima sve veće ambicije. Tokom sezone vratila je iz NBA lige Igora Rakočevića, koji je postao njena “udarna igla”, a sada je iz najjače lige svetu u njene redove došao još jedan igrač. Reč je o 226 cm visokom Slavku Vranešu, koji nije izborio mesto u NJujorku i Hjustonu i koji je, željan dokazivanja, odlučio da obuče crveno-beli dres. Angažovan je i Kragujevčanin Katić, talentovani košarkaš za kojeg Zmago Sagadin tvrdi da će se savršeno uklopiti u profil igre i tima crveno-belih.
Budućnost takođe želi povratak na staze osvajanja pehara. Početkom sezone njen dres obukao je povratnik iz Italije Mladen Šekularac, a nedavno je ugovor s “đetićima” potpisao i povremeni reprezentativac Veselin Petrović, koji je na arbitraži dobio raskid ugovora s Refleksom. Iz Sjedinjenih Američkih Država je u plavi dres stigao i centar Ejsi Erl, tako da Podgoričani već sada imaju svakog respekta vredan sastav s Milojevićem, Marjanovićem, Pajovićem, Koljevićem, Stenlijem i ostalima.
Za jednog od najozbiljnijih favorita za titulu slovi Refleks, nekadašnji FMP Železnik. Iako trener Vlade Đurović ima po godinama veoma mlad tim, “panteri” su pokazali da igraju sjajnu košarku, a da žele još više domete, svedoči i angažman Reyija Frimena (Crvena zvezda). Tokom sezone doveden je i Saša Stefanović, koji je godinu počeo kao kapiten Crvene zvezde.
NIS Vojvodina nikada u istoriji nije imala jači tim. Dolaskom Milana Gurovića, Nenada Čanka, Ištvana Nemeta i Predraga Šuputa, pa povratkom Dragana Ćeranića u matični klub, stvorena je veoma jaka ekipa, a nedavnim angažmanom Amerikanca Kibua Stjuarta iz španskog Estudijantesa, nagoveštene su i te kako velike želje tima iz Novog Sada.
Vremena do početka Superlige ima dosta i ne treba sumnjati da će pojedini klubovi želeti da još pojačaju svoje redove, što, uostalom, ovih dana i nagoveštavaju, tako da je sasvim sigurno da ćemo od kraja marta biti svedoci izuzetno jakog i uzbudljivog takmičenja za titulu prvaka SCG, u kome će praktično svaka utakmica nositi epitet derbija. Na radost ovdašnjih poklonika basketa i vraćanja ovog sporta u žižu interesovanja sportske javnosti.

A. Predojević

APATINSKA SPORTSKA RAZGLEDNICA
Grad sporta, piva i mladosti

Apatin, gradić na levoj obali Dunava sa oko 25.000 stanovnika spada u red onih sredina gde je sport uspešno zastupljen kod mlađe populacije. Pored fudbala, među žiteljima Apatina veoma su popularni rukomet, košarka, kuglanje, odbojka, karate, kajak, streljaštvo i šah. Uglavnom su to sportovi koji okupljaju najveći broj takmičara, mada i sportski ribolov spada među one koji se smatraju veoma uspešnim. Nekada je na ovim prostorima boks bio dominantan i iznedrio je na desetine šampiona, ali kako je vreme odmicalo tako je plemenita veština gubila na članstvu, a razlog je što su roditelji branili deci da se bave ovim sportom.
Danas Apatin sa okolnim mestima ima 22 registrovana kluba u raznim sportovima, od toga šest u saveznom rangu takmičenja, dok su ostali rangirani u pokrajinskim i međuopštinskim ligama. Do pre dve godine broj klubova bio je veći jer je bilo čak pet kuglaških timova, dva u Prvoj i tri u Drugoj saveznoj ligi. Klubovi se uglavnom finansiraju iz opštinskog budžeta, a raspodela sredstava napravljena je shodno rangu takmičenja i ozbiljnosti rada. Svim ekipama je obezbeđen novac za kotizaciju, sudijske troškove na domaćem terenu, osiguranje igrača, putni troškovi i plaćeni su termini u hali i kuglani za treninge i odigravanje utakmica.
Ovaj gradić je specifičan po mnogo čemu. Prve košarkaške korake u Apatinu su naučili Željko Rebrača, Dragan Tarlać, Milan Medić, Predrag Kosanović, Šuput, Majstorović, Đapa i još nekoliko igrača koji su kasnije sa dosta uspeha branili boje raznih prvoligaških klubova kako domaće tako i svetske košarke. Mada se istorija sporta uglavnom piše nakon Drugog svetskog rata, Apatinci ne poriču da je njihov gradić nekada bio poznat po velikom rukometu (bazena) i fudbalu koji je još sredinom tridesetih imao profesionalni pogon.

Sportski centar „Rade Svilar”

FK Mladost poseduje sjajan kompleks fudbalskih terena. Čak sedam igrališta koja ispunjavaju sve uslove za odigravanje fudbalske utakmice u sklopu su stadiona, koji je od kraja prošle godine dobio ime. Jednoglasnom odlukom svih članova Skupštine ovaj kompleks je kršten u Sportski centar „Rade Svilar”. Svilar je dao neprocenjiv doprinos razvoju sporta u Apatinu i glavni je zagovornik svih velikih poduhvata. NJegova ideja je da se besplatno ulazi na utakmice i da Apatin dobije školu fudbala, a omogućio je izgradnju pomenutih terena i izgled stadiona koji ne zaostaje iza savremenih evropskih.

Fudbal u prvom planu

Trenutno je u Apatinu najpopularniji fudbal. Mladost, koja se takmiči u Drugoj saveznoj ligi, pored odličnih uspeha prvog tima ima sjajnu školu koja okuplja oko 250 mališana svih uzrasta. Sve je organizovano na najvišem profesionalnom nivou, a zasluge za veliki uspeh „najvažnije sporedne stvari na svetu” moraju se uputiti na adresu „Apatinske pivare”, generalnog direktora Radeta Svilara i začetnika kao i realizatora kompletnog programa Dragog Bogića. Oni su pre osam godina krenuli u ovaj projekat, a cilj je bio jasan. Ne po svaku cenu juriti rezultate, već stvarati bazu iz koje će proizilaziti talenti vredni pažnje domaće i evropske sportske javnosti. Veliki deo planiranog je ostvaren, a pravi plodovi trebalo bi da se ubiraju u skoroj budućnosti. Nema sumnje da će nekoliko mladića iz omladinskog pogona u skoro vreme zablistati poput igrača koji su ponikli u ovom simpatičnom klubu kao što su Cetina, Filipović, Bogić, Desnica, Bačić, Dubajić...
Nažalost, Apatinci se ne mogu mnogo hvaliti rukometom, nekada prvim sportom ovog grada koji je imao u svakoj generaciji na desetine asova. Mnogi se još prisećaju nezaboravnih igara Marka i Dušana Medića, Jelače, braće Dubajić, Zorića, Mandića, Novakovića, Ćalića, Bubala, Mihića i još mnogih drugih koji su bili sjajni rukometaši i veoma uzorni ljudi ovog mesta. Doduše, ne tako davno Apatin je imao najsjajnije dane rukometne igre no, uspesi su bili na udaru neuspešnih, pa je dug i mukotrpan rad brzo krenuo silaznom putanjom. Ostaje nada da će se u najskorije vreme pojedinci probuditi i shvatiti da im u rukometu nije mesto, pa postoji nada da Apatin ponovo krene starim stazama, jer je mnogo mladih igrača razbacano po klubovima širom Srbije.

Idealni uslovi za stvaraoce

Najpopularniji sport u Apatinu je fudbal. Oduvek je ovaj sport imao svoje verne pristalice i važio je za stabilnog člana Vojvođanske lige. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka klub je imao veliku krizu, a onda se vratio Dragi Bogić, ključna ličnost u ekspanziji fudbala. Najpre kao igrač-trener doprineo je da ekipa povrati nekadašnji ugled, a onda krene ka elitnom društvu. Uspeli su Apatinci da se dmognu Prve savezne lige gde su boravili jednu sezonu. No, to nije prevashodni cilj obog kluba.
- Želimo da budemo stabilan drugoligaš i da stvaramo dobre igrače. Omogućili smo trenerima i fudbalerima sve neophodne uslove za nepredovanje. Zastupljeni smo u svim selekcijama, dakle od petlića do seniora. Rad sa nadolazećim kadrom je specifičan i treneri su obavezni da prate sve novine koje se uvode u svetu fudbala. Nema sumnje da je najteže izgraditi kompletnog fudbalera, ali oni koji žele da postanu igrači mogu to uspeti u našoj sredini. U trenucima kada smo imali obaveze prema prvom timu i u neku ruku jurili rezultate, nismo zapostavljali rad sa mladima. Naprotiv, poboljšali smo uslove i dali im mogućnost da se nametnu i konkurišu za prvi tim - kaže Dragi Bogić.

Kuglaši jedini prvoligaši

Trenutno jedini apatinski prvoligaš je Kuglaški klub Apatin. Ujedno je ovo jedan od najmlađih sportskih kolektiva na ovim prostorima, ali veoma uspešan. U klupskim vitrinama nalazi se niz pehara, među kojima su i dva za titule vicešampiona države. U redovima Apatinaca bili su svetski šampioni Jovan Ćalić i Dušan Ilić, potom reprezentativci Želimir Mirković i Dragan Trkulja. Pored standardnih i veoma kvalitetnih kuglaša Davora Gotovine i Milana Poznanovića, iz Apatina u vrh domaćeg kuglaškog sporta vinuo se Srđan Šokac, trenutno standardni prvotimac beogradskog Jugopetrola i nekadašnji omladinski reprezentativac. Inače, kuglanje je najmasovniji amaterski sport u Apatinu. Na raznim prvenstvima tokom godine uključi se više stotina igrača i igračica koji se bore za laskava zvanja najboljeg. Oni imaju svoje Radničko sportske igre, Otvorena prvenstva grada (pojedinačna, u parovima i mešovita), potom razne memorijale, a veoma je zastupljen i popularan Osmomartovski turnir gde učestvuje više stotina žena iz Apatina i drugih mesta iz cele Vojvodine.
Apatin se nalazi na levoj obali Dunava i logično je da ima razvijen sport na vodi. Kajakaši i kanuisti su godinama bili u vrhu nekadašnje Jugoslavije i kostur reprezentacije. Sadašnji izgled (forma) kajak je dobio u ovom gradu, gde ga je konstruisao Zlatoje Tomin, nekadašnji as i učesnik Olimpijade. Pored Tomina veoma uspešni su bili Lipokatić i Stojšić, a u poslednje vreme Bokan, Kovačić, Mandić i nadolazeći šampion Nebojša Zorić. Uz pomenute bilo je još mnogo njih koji su donosili medalje sa domaćih i međunarodnih takmičenja.
Mada se u ovoj sredini šah igrao i u prvim danima kolonizacije, pravi uspesi naišli su pre deceniju i po kada je naišao talas uspešnih igrača koji su uspeli da dovedu svoj klub na zavidan nivo vojvođanskog šaha. Stručan rad izbacio je mladog Gorana Pavlovića u vrh pionirske konkurencije i osvojio je više zlatnih odličja na šampionatima Pokrajine i države. Vremenom je dolazilo do opuštanja, pa je drevna igra dospela u krizu, ali se na sreću žitelja ovog mesta kvalitet skoncentrisao u obližnje selo Prigrevicu koja je uspela da se po prvi put plasira u Bačku ligu. U ovom kolektivu puno se radi i baca akcenat na rad s nadolazećim kadrom, pa se očekuje da u najskorijoj budućnosti poniknu novi igrači kvaliteta mladog Pavlovića.

Goran Čegar okupio atletičare

U Apatinu se karate smatra bazičnim sportom. Mada nemaju seniorsku ekipu, Apatinci godinama poseduju sjajan kvalitet u mlađim kategorijama. Trenutno najuspešniji je Bogdan Bašić, prvak države i osvajač medalje sa Balkanskog šampionata, a pored mnogih priznanja na grudama ovog mladića zasijala je i medalja prvog školskog prvaka SCG. NJegovim stopama žele da krenu i ostali članovi, a verovatno da to neće biti mnogo teško, jer se ovim sportom bavi mnogo mališana i devojčica. Oni imaju veoma dobre uslove za rad, a svakog leta u Apatinu na pripremama borave kadetska i juniorska reprezentacija, što u velikoj meri populariše ovaj sport. Za mališane u Apatinu relativno nov sport je atletika. Uspesi Gorana Čegara doprineli su da „kraljica sporta” dobije nove talente koji su nakon dve godine rada uspeli da donesu prve medalje i to sa prvenstva Vojvodine i SCG. Ipak, prvi sportista je Goran Čegar koji je slavu rodnog mesta proneo širom sveta i to veoma uspešnim rezultatima na polumaratonima i maratonima. Čegar je pokretač atletskog kluba i pored odličnih rezultata rado uvodi mlade u tajne atletske i mnogima je postao idol.
Apatinska opština poseduje četiri sela. Uglavnom su fudbalski klubovi dominantni, jedino je u Prigrevici aktivan rukomet i šah, dok su meštani Sonte, Svilojeva, Kupusine i Ribareva akcenat bacili na fudbal.

Pripremio: Jovan Banjac

NENAD ZIMONJIĆ OSTVARIO DUGOGODIŠNJI SAN NAŠIH TENISERA
Srbin osvojio Melburn
U miksu s Ruskinjom Elenom Bovinom naš teniser i selektor Dejvis kup reprezentacije u finalu bio bolji od branilaca titule Indijca Paesa i legendarne Amerikanke Navratilove

Skoro 17 godina trajao je san naših tenisera o osvajanju jednog grend -slem turnira. Dosanjao ga je selektor – igrač Nenad Zimonjić, koji je u miksu s Ruskinjom Elenom Bovinom pokorio najmanji kontinent i osvojio grend-slem titulu u Melburnu. Poslednji put naša zemlja dičila se tofejom 1986. kada je Slobodan Živojinović slavio na US Openu s Andreasom Gomesom iz Ekvadora. Doduše, za trofeje u singlu pobrinula se Novosađanka Monika Seleš, dok je još bila Jugoslovenka.
Uspeh Zimonjića i Bovine tim je veći jer su u finalu potpuno nadigrali branioce titule i četvrte nosioce Indijca Leandera Paesa i legendarnu Amerikanku Martinu Navratilovu. Indijac i Amerikanka uknjižili su gomilu trofeja, međutim to nije preterano uplašilo Bovinu i Zimonjića, koji su tek u Australiji zaigrali zajedno. Naš teniser u zemlji kengura nikada do sada nije bio poražen. Naime, pre tri godine s Jelenom Dokić u miksu stigao je do četvrtfinala, ali su morali da se predaju bez borbe zbog njene povrede. Pred prepunim centralnim terenom “Rod Lejver arene” srpsko – ruska kombinacija, uz podršku većeg broja naših navijača, stigla je do zvezda, jer će od sada uz imena Zimonjića i Bovine pisati da su pobednici Australijen Opena. Selektor Dejvis Kup reprezentacije Srbije i Crne Gore odužio im se na najlepši način i na dodelu pehara došao ogrnut srpskom trobojkom, a onda je u toj novoj “odori” pozirao fotoreporterima. Za pobedu u Melburnu Zimonjić i Bovina dobili su ček na 100.000 dolara, ali će jednu trećinu tog iznosa morati da izdvoje za porez u Australiji. Dobitnu kombinaciju ne treba menjati, sportsko je pravilo kojeg se drže i Zimonjić i Bovina, pa su odlučili i da na sledećim grend – slem turnirima nastupaju zajedno.
Trofej na Otvorenom prvenstvu Australije već je “ad akta” i vreme je da se krene u singl i dubl okršaje. Nenad ističe da bi voleo isti uspeh da ponovi i u dublu. Zato bi morao svoj rejting da poveća za desetak mesta, kako bi mogao da igra na svim većim turnirima. Novi problem zadaje mu izjava njegovog dubl partnera Australijanca Igla da se penzioniše. Novi partner biće mu Sargis Sargisijan, a njih dvojica startuju već sledeće nedelje u Melburnu. Potom Zimonjić namerava da se posveti singl karijeri i učešću na čelindžerima. Prvi se već igra na Gemaksu u Beogradu. Do prošle godine na pripreme je odlazio na Floridu i radio s Robertom Segusom. Ove godine odlučio je da se priprema u Australiji s njihovim selektorom Ginterom Breznikom.

G. Malenović

KOŠARKAŠ MILENKO TOPIĆ PONOVO U DRESU VRŠAČKOG HEMOFARMA
Neispunjena očekivanja u Milanu
I tokom prošle sezone sam se uverio da je Hemofarm ozbiljan i dobro organizovan klub iz kojeg sam poneo kompletno pozitivan utisak, što je i presudilo da se vratim - kaže 34-godišnji košarkaš

Bivši košarkaški reprezentativac naše zemlje Milenko Topić ponovo je postao član Hemofarma. Dakle, drugi put u karijeri popularni Top igraće u narandžastom dresu vršačkog prvoligaša, iako, istini za volju, rukovodioci kluba iz Banata nisu ni želeli da prekidaju saradnju s iskusnim košarkašem prošlog leta. Tada je, međutim, presudila Topićeva želja da se još jednom oproba u inostranstvu, preciznije u Italiji, odakle je dobio poziv Olimpije iz Milana.
- Želeo sam da okušam sreću u Milanu, ali, iskreno, ta saradnja nije ispunila moja očekivanja - kaže Milenko Topić. - Nisam bio zadovoljan prostorom koji sam tamo u igri dobio i usledio je sporazumni raskid ugovora s klubom. Bilo je dosta poziva na moju adresu, tražili su me klubovi iz Grčke, Francuske i Turske, ali se javio i Hemofarm, koji je u startu imao prednost nad ostalima.
Zbog čega ste Vrščane stavili ispred ostalih koji su se interesovali za vaše košarkaško umeće?
- I tokom prošle sezone, kada sam nosio narandžasti dres, imao sam priliku da se uverim da je Hemofarm ozbiljan i dobro organizovan klub, iz kojeg sam poneo kompletno pozitivan utisak - tvrdi Topić. - To je i presudilo da se vratim u Vršac i našu košarku. Prednost je Hemofarma i to što većinu prvotimaca poznajem iz prošle sezone, a sada mi je glavni zadatak da se što pre upoznam sa stručnim štabom i uigram s ekipom. Nadam se da ćemo ove sezone ispuniti sve ciljeve, s obzirom na činjenicu da je od prošle godine ostao žal kod svih nas što nismo osvojili barem jedan trofej.
Zadovoljan što je tim čiji je direktor dobio veliko pojačanje je i Marko Ivanović, jedna od legendi Hemofarma. On i Topić nekada su vodili žestoke duele na parketima, a sada je upravo Ivanović bio jedan od ključnih ljudi za povratak Milenka Topića u košarku SCG.
- Još od početka decembra bili smo u veoma intenzivnim kontaktima s Topićem - kaže Ivanović. - Onog trenutka kada je postao slobodan igrač, i pored toga što smo bili svesni činjenice da ga žele i mnogi drugi klubovi, verovali smo da će Milenko prihvatiti naš poziv i da će presuditi obostrana želja da dođemo do dogovora. To se, evo, i dogodilo, tako da razloga za zadovoljstvo imamo i mi i Milenko Topić, koji će, bez sumnje, biti veliko pojačanje za Hemofarm.

A. Predojević

GORAN ĆURKO ODLUČIO DA ZAVRŠI GOLMANSKU KARIJERU
Kec kako god okreneš
Posle dve decenije branjenja u klubovima bivše SFRJ i Nemačkoj, tridesetšestogodišnji Novosađanin posvetio se ugostiteljstvu

Nova 2004. godina za Gorana Ćurka značila je i definitivan kraj karijere fudbalskog profesionalca. Posle povratka iz Nemačke sredinom prošle godine dugo se lomio da li da nastavi da brani ili da krene u novi posao. Pošto je odbio ponudu iz Turske, opredelio se i definitivno za drugu soluciju, ali od jedinice nije mogao da pobegne. Keca na dresu zamenio je poznatim istoimenim ugostiteljskim objektom u Zmaj Jovinoj ulici.
- Sigurno je da u ovakvom potezu ima simbolike. Zbog toga smo se kum Aleksandar Stajić i ja odlučili da ne menjamo naziv lokala, a interesantno je da je i on u mlađim kategorijama bio golman - kaže tridesetšestogodišnji Novosađanin, uveren da će svojim sugrađanima u restoranu “Kec” ponuditi nove zanimljive sadržaje.
A karijera Gorana Ćurka bila je prilično burna. Počeo je u Fruškogorcu iz Sremske Kamenice, da bi se preselio na Detelinaru. U Novom Sadu je bio u generaciji sa Slavišom Jokanovićem i brzo se izborio za standardno mesto na golu. Ostao je upamćen kao majstor za odbranu jedanaesteraca, a povremeno je bio i siguran izvođač najstrožih kazni.
- Kao nagrada stigao je 1989. godine poziv da pređem u Vojvodinu. Čeda Maras mogao je da bira između Belgije i Turske, a ja sam verovao da ću biti njegov naslednik. Ipak, Belgija mu je propala, u Tursku nije želeo i tako sam morao na klupu. U to vreme, iako mlad, dobro sam zarađivao. Počeo sam da obilazim diskoteke, stavio sam i minđušu što je posebno smetalo tadašnjem treneri Ivici Brziću. Branio sam u serijama, nekada izvanredno, a nekada baš slabo. Mislim da su oscilacije u tom godištu uobičajene i da me je Vojvodina tada istrpela, imala bi dobrog golmana za duži period.
Posle Vojvodine, Ćurko je branio u Mogrenu i Bečeju.
- Budvani su ostali u Prvoj ligi iako su ih svi videli kao glavnog kandidata za ispadanje, a u Bečeju sam 1030 minuta uspeo mrežu da sačuvam netaknutu. Pamtim rado trenere Jovu Kovrliju i Slobodana Dogandžića, ali kada je rukovodstvo Bečeja premije i plate počelo da nam isplaćuje u svinjskim polutkama, došlo je vreme za rastanak - priseća se Ćurko.
Odlaskom u trećeligaški Herclake, Ćurko verovatno ni pomislio nije da će u Nemačkoj provesti punu deceniju.
- Promenio sam sedam klubova - veli naš sagovornik. - Brzo me je zapazio Herman Gerland i doveo u Nirnberg. Već prve godine proglašen sam za najboljeg golmana Druge lige, a onda je usledio prelazak u Tenis Borusiju. Boravak u Berlinu rado pamtim. Plasirali smo se u Drugu ligu, a za celu godinu primio sam samo sedam golova. Iz Kupa smo eliminisali Hertu, a tek posle penala ispali smo od Verdera u Bremenu. Ekipu je kasnije preuzeo Vini Šefer koji je doveo takoreći sve nove igrače. Prešao sam u Lajpcig kod našeg trenera Dragoslava Stepanovića. Četiri meseca smo dobro gurali, a onda je klub bankrotirao.

Ofenbah je bila nova Ćurkova stanica, a u najneprijatnijoj uspomeni ostala mu je Arminija iz Bilefelda.
- Takav šovinizam nigde nisam osetio. Od starta sam loše primljen, jer me je angažovao trener Gerland koji me je odranije dobro poznavao. Smenili su ga u 7. kolu iako smo bili drugi na tabeli, a već u sledećoj utakmici svaki moj kontakt s loptom propraćen je koncertom zvižduka. Nisam izdržao i u 62. minutu skinuo sam dres i rukavice, “pokazao navijačima šta sam imao” i uputio se u svlačionicu. Bio je to šok za sve na stadionu. Naravno, kažnjen sam raskidom ugovora na sopstvenu štetu - prepričava događaje Ćurko.
Rojtlingen je poslednji klub u kojem je Ćurko branio.
- Od 2000. godine skrasio sam se u ovom klubu. Bilo mi je lepo dok zajedno s porodicom nisam odlučio da se definitivno vratim u Novi Sad. Danas fudbalsku znatiželju zadovoljavam igranjem za veterane Kabela gde smo jesen završili bez poraza i uživanjem gledajući treninge sinova Nikole i Saše koji se još “lome” između fudbala i košarke - kaže Goran Ćurko.

S. Savić

KUMANAČKI „2 OKTOBAR” PRED NASTAVAK SEZONE
Šestorka uliva nadu
Iako je otišao izvanredni Kurbanjev, iz novobečejskog Jedinstva došla su na dvojnu registraciju petorica igrača. – Golman Mojsin pojačava konkurenciju

U Kumanu lopta još miruje. Trener 2. oktobra Dušan Stanisavljev zakazao je za 15. februar prvu prozivku igrača. Kompletne pripreme za nastavak prvenstva u međuopštinskoj ligi Kikinda – Žitište fudbaleri “2. oktobra” obaviće u Kumanu, u fiskulturnoj sali OŠ “Stančić Milan Uča” i na svom pomoćnom igralištu.
Na kraju prvog dela prvenstva Kumančani su zauzeli četvrto mesto. Jesenji prvak, Vojvodina iz Bašaida beži im šest bodova, drugopasirani ŽAK iz Kikinde dva, a treći Borac iz Aleksandrova bod.
- Učinkom u jesenjoj polusezoni smo zadovoljni – ističe šef stručnog štaba “2. oktobra” Dušan Stanisavljev. – Ovo je mlada ekipa, reč je o igračima rođenim 1983. i 1984. godine, koji su već dve i po godine samnom. Rekli smo na početku sezone da ćemo jurišati i na prvo mesto, ali smo uvek naglašavali da nam to nije imperativ. Nemamo moćne sponzore, snalazimo se na razne načine i zato je naš uspeh tim veći.
Pauzu u prvenstvu Kumančani su iskoristili i da osveže svoje redove. Nesebičnim angažovanjem predsednika kluba Karolja Tikvenjca, jednog od najboljih kumanačkih fudbalera svih vremena i šefa stručnog štaba Stanisavljeva, u “2. oktobar” su stigla čak šestorica fudbalera koji će u prolećnoj sezoni igrati na dvojnu registraciju. U toj grupi su, najpre, povratnik Dušan Gvožđarev, zatim Marko Drljača i Milorad Ivančev, koji igraju na mestu štopera, desni spoljni Damir Garčev i špic Nikola Velisavljev. Reč je o mladim igračima, od kojih je većina jesenas odigrala najveći broj utakmica za novobečejsko Jedinstvo. Uz novobečejsku petorku, u “2. oktobar” je, takođe, na dvojnu registraciju došao i mladi golman Igor Mojsin iz melenačke Rusande.
- Ne znači da smo nezadovoljni odbranama našeg prvog golmana i kapitena Saše Lapadata, ali Mojsin, (ima 21 godinu), će pojačati konkurenciju na golu – naglašava šef Stanisavljev.
Kada je o odlascima reč, “2. oktobar” je napustio izvanredni Vojislav Kurbanjev, (vratio se u matično Jedinstvo), a na proleće se više ne računa na nekada pouzdanog štopera, sada već veterana Vojislava Koledina.
Uz igrački, osvežen je i stručni štab. Šefu Dušanu Stanisavljevu na proleće prvi pomoćnik biće legenda kumanačkog fudbala Stevan Vlajkov, a sa golmanima će ponovo raditi Stadoje Stančić. U stručni štab angažovan je još jedan nekadašnji izuzetan fudbaler ovog kluba, Vasa Đuričin, koji će trenirati podmladak a ujedno će biti i domar na igralištu.

Stanisavljev u Jedinstvu?

Prolećni deo prvenstva, po svoj prilici, biće i oproštajni za sadašnjeg šefa stručnog štaba “2. oktobra” Dušana Stanisavljeva. Saznajemo, naime, da će ovaj mladi i ambiciozni stručnjak naredne jeseni biti šef stručnog štaba novobečejskog Jedinstva, koji naročito ove jeseni kuburi s kvalitetnim trenerima. Promenili su ih već četiri a šta će biti do kraja sezone ostaje da se vidi.
- Za takve kombinacije sam čuo, ali o tome samnom iz Jedinstva niko nije razgovarao. Nije ni vreme za to, najvažnije je da sa “2. oktobrom” ostvarim predviđeni cilj, a to je najmanje četvrto mesto u našem rangu.
Dušan Stanisavljev je ponikao u “2. oktobru”, ali je fudbalsku azbuku naučio u zrenjaninskom Proleteru. Igrao je zatim u Rusandi iz Melenaca, Jedinstvu iz Novog Bečeja, AFK-u iz Ade u njihovim najboljim periodima kada su bili članovi najkvalitetnije vojvođanske lige, a kasnije i još nekim vojvođanskim klubovima s kojim je takođe postizao uspehe.

M. Bozokin

MARADIČKA SLOGA ŽELI U VIŠI RANG
Naučili lekciju

Osvajanjem 25 bodova u jesenjoj sezoni Opštinske lige Inđije - Pećinaca - Stara Pazova - prvi razred maradička Sloga je zauzela treće mesto realnim izgledima da se u nastavku domogne makar drugog mesta i baraža za popunu Sremske lige. Maradičanima je plasman u viši rang prevashodni cilj. Letos su u kvalifikacionim mečevima protiv Graničara iz Jamene prokockali prvu priliku a sada veruju da će imati više sreće. Ali, potrebno je najpre stići do prvog ili drugog mesta.
- Jesenas smo derbi susreta sa vodećim klubovima, Poletom (NK), ČSK-om, Dunavom (NS) i Sremcom (V), rešili u svoju korist, ali smo čak tri utakmice izgubili od rivala iz donjeg dela tabele - ističe trener Sloge Ilija Trbojević. - Prokockali smo povoljan raspored da prezimimo na prvom mestu. Međutim, učinićemo sve da propušteno nadoknadimo iako nas na proleće očekuju teška gostovanja.
Slogu su minulog leta, napustila dva najbolja igrača, Dejan Cimeša i Miloš Škorić, pa je to bio veliki hendikep u jesenjoj sezoni. Fudbaleri njihovih kvaliteta i iskustva naročito su nedostajali u gostima pa otuda neplanirani porazi od realno slabijih protivnika. Svesni te činjenice Maradičani su nedavno doveli Sinišu Vorkapića, golgetera LJukova a vratiće se najverovatnije i Slobodan Milovanović, koji je jedno vreme nastupao u drugoligaškom izdanju Agrounije.
- Dovođenjem pomenutih fudbalera mladi prvotimci će igrati hrabrije na gostovanjima, što će nam pomoći da stignemo do željenog cilja. Dobro je što čak pet ekipa ravnopravno konkuriše za prva dva mesta, biće dosta derbija, a mi upravo takve susrete najbolje igramo - ističe Trbović.
Sloga je sa pripremama počela dosta rano, (25. januara) pa će Goluban Maksimović, Vedran Micić, Vlada Belanović, Nenad Đokić, Slobodan Zinaić, Dalibor Klinko, Svetislav Kusić, Velikor Pavlović, Dejan Petakov, Petar Hajnal, Mirko Curković, Jovica Hajnal, Laslo Ipač, Dejan Đokić, Bane Radivojević, Dejan Radosavljević, Ilija Lepir i Saša Šindler punih akumulatora i dobro uigrani dočekati prolećne izazove.

D. Vićentić

ZORAN ĐURIĆ IZ ŠAJKAŠA ISTOVREMENO IGRA I SUDI FUDBAL
Dobro se dobrim vraća
Jesenas je Đurić bio štoper u drugoligašu Bečeju, a kada okonča igračku karijeru ostaće u fudbalu kao delilac pravde na terenu

Ko se jedanput “otruje” fudbalom mala je verovatnoća da će ga lako napustiti. Mnogo je takvih primera bilo, a s obzirom da je najlepša sporedna stvar na svetu u poslednje vreme postala i veliki biznis, onda je sigurno da će sličnih primera biti sve više i u budućnosti. Ovoga puta junak naše priče je mladić (24 godine) koji je već sada presudio da će i na koji način ostati u fubalu i posle završetka igračke karijere. Ime mu je Zoran Đurić i žitelj je Šajkaša. Bolji poznavaoci fudbalskih prilika u Vojvodini znaju da je jesenas bio vrlo cenjen štoper u drugoligašu Bečeju, a ima i onih koji ga pamte kao veoma autoritativnog mladog sudiju na terenima Druge vojvođanske lige. Upravo ovaj detalj je bio presudan za konstataciju s početka priče. Đurić će, nema sumnje, još dugo i uspešno igrati fudbal, a po završetku igračke karijere ostaće u fudbalu kao delilac pravde na terenu. Nadajmo se saveznog ranga takmičenja. Jer, ima sve preduslove da paralelno se igranjem napreduje i u suđenju, pa kao jedan od najtalentovanijih u ovom delu fudbalske aktivnosti još kao igrač stekne zvanje saveznog fudbalskog sudije.
- Hvala na lepim željama, koje se poklapaju sa mojim, ali ima još dosta vremena do toga. Ostavimo da sve teče svojim tokom. Kako naš narod kaže - tiha voda breg roni... skromno će Zoran Đurić. - Samo da me zdravlje posluži. Ono je za svakoga najvažnije, sportistu pogotovo. Bio bih neiskren ako bih rekao da moja želja nije da još kao aktivan igrač stignem do zvanja saveznog sudije i da fudbalski kontinuitet obezbedim sa pištaljkom u ruci. Ali ... Sve je to još daleko.
Međutim, kada je počinjao još kao pionir fudbalom da se bavi izgledalo je da je daleko savezni stepen takmičenja. A dočekao ga je. Letos je prihvatio poziv iz Bečeja i jesenas je sa uspehom nosio dres drugoligaša sa Tise.
- Na žalost samo minule jeseni. Kada sam iz matičnog Borca odlazio imao sam na umu da će mi igranje u Bečeju omogućiti afirmaciju. Međutim, teška situacija u mom sada već bivšem klubu učinila je da smo se rastali već posle jedne polusezone. Boravak u Bečeju sam gotovo sam isfinansirao i nisam mogao više. Da je bilo iole mogućnosti da se od fudbala živi u Bečeju sigurno bih ostao. Inače, zadovoljan sam što mi je omogućeno da se iskažem i na drugoligaškim terenima, što će taj boravak možda imati uticaja na moju sudijsku karijeru. Jer, kao igrač saveznog stepena takmičenja imaću izvesne olakšice u napredovanju kao delilac pravde na fudbalskim terenima. A to nije mala stvar - ispravno rezonuje Zoran Đurić.
Eto, samo jedna polusezona u klubu zavidnog rejtinga može da bude od velike koristi. Inače, Đurić je fudbalsku azbuku, sudijsku takođe, naučio u Šajkašu. LJudima iz borca duguje za sve što je postigao u fudbalu, pa je sada došao red da im se na neki način oduži, makar i na svoju štetu.

- Kada se govori o šteti, to je uslovno rečeno. Odlučio sam da se iz Bečeja vratim u matičnu sredinu i pomognem im na proleće da se što bolje plasiraju. Ali, kako se Borac takmiči u Drugoj vojvođanskoj ligi, gde sam i ja aktivan sudija, to znači da ću tokom prolećne polusezone “zamrznuti” moj sudijski status, jer ne mogu da sudim u stepenu takmičenja gde se takmičim. A samo mi još dve utakmice u ulozi glavnog sudije nedostaju da bih ispunio “kvotu” za polaganje i dobijanje zvanja republičkog fubalskog sudije. Mogao sam sve to da obavim tokom predstojeće polusezone. Ovako, ostaje mi da pokušam na jesen. Mislim da nisam pograšio, jer valja se odužiti ljudima koji su u mene verovali od početka bavljenja fudbalom. Kada se sve rasporedi kako treba sve će se i postići - zaključuje junak naše priče Zoran Đurić.

V.Jankov

O FUDBALERIMA TSK-A, JESENJIM PRVACIMA NOVOSADSKE LIGE
Na proleće još bolje
U prvenstvenu trku ušli smo sa željom da izborimo plasman u novoformiranu Područnu ligu, ali s dobrim igrama i rezultatima došle su i ambicije da budemo prvi - kaže sportski direktor Temerinaca Marjan Menićanin

U Fudbalskom klubu TSK iz Temerina imali su priliku da proslave jesenju titulu u Novosadskoj ligi baš u godini kada je ovaj sportski kolektiv obeležavao 90-godišnjicu postojanja. Lep je to jubilej, mnogo truda utkano je u razvoj kluba, u kome se zna ko šta radi. U TSK-u se, međutim, ne zadovoljavaju postignutim, žele da zadrže čelnu poziciju do kraja trke za bodovima i očekuju još bolje proleće nego što je to bila jesen. Dovedeni su Vedran Rašković (Veternik), Vladimir Šponja (Jedinstvo, Rumenka), Igor Jakšić (Sirig), Nedeljko Ralić (Sloga), Siniša Radaković (Tatra) i Dejan Damjanović (KMF Đava), a ekipu je od standardnih igrača napustio samo Ćorić, otišao je u Crvenu zvezdu s Vidovdanskog naselja.
- U prvenstvo smo ušli sa željom da izborimo plasman u novoformiranu Područnu ligu, ali s dobrim igrama i rezultatima došle se i ambicije da budemo prvi. Mladi igrači su nas uverili da na njih najozbiljnije možemo računati - rekao je sportski direktor Temerinaca Marjan Menićanin. - Prelazni rok iskoristili smo da dovedemo prevashodno igrače veznog reda, tu smo imali najveće probleme u prvom delu nadmetanja. Novajlije su se idealno uklopile u ekipu, dobro rade. Atmosfera u timu je još bolja nego ranije. Naredna polusezona biće teška i neizvesna, četiri do pet ekipa boriće se za prvu poziciju i ulazak u Vojvođansku ligu. Oformili smo kvalitetan tim i veoma je važno da se što bolje pripremi da na terenu pokaže da vredi. Od 27 fudbalera, računajući i Oklješu koji početkom aprila dolazi iz vojske, 22 su s područja opštine Temerin, a 14 njih mlađi su od 20 godina. Već godinama želimo plasman u viši rang i voleli bismo da se to dogodi na proleće.
Menićanin ističe da uz dobar igrački kadar i ostali fudbalski elementi govore o stabilnosti kluba.
- Možemo se pohvaliti dobrom organizacijom kluba, imamo dva terena za rad, glavni i pomoćni, svoju školu fudbala, klupske prostorije koje mogu zadovoljiti potrebe Vojvođanske lige. Uprava nije brojna, ali je operativna. Na čelu joj je Andraš Gustonj, a potpredsednici su Ferenc Kasa, član IO FSGNS i Slavoljub Stojković. U Upravi je i Jovan Vukčević, direktor Srednje mašinske škole iz Novog Sada, bivši trener tima. Ove sezone imamo veću podršku Mesne zajednice Temerin, ali je veće i interesovanje sponzora i drugih prijatelja TSK-a. Prosek gledalaca nam je 400-500, što nema ni u višim rangovima takmičenja. Od mlađih uzrasta imamo omladince, pionire, “petliće” i predtakmičarske kategorije, od 1994. do 1997. godišta.

Trener Radenko Zekić i pomoćnik Zoltan Urač okupili su ekipu 17. januara. Pripreme se odvijaju u Temerinu, a Zekić, uz novajlije, računa i na - golmane: Cvetkovića i Vratnjana i igrače: Gajicu, Lukića, Miodraga, Hornjika, Tamaša i Akoša Vargu, Pajčina, Miloševića, Lavrnju, Brkljaču, Simeunovića, Isaka, Bodija, Đukića, Perišića, Bubanju, Jokića i Lenđela, s tim da su poslednja trojica omladinci pridodati prvotimcima. Temerinci su krenuli s kontrolnim mečevima (u planu je da se odigraju devet utakmica), savladali su Sutjesku iz Bačkog Dobrog Polja kod kuće 6:0. Tim će 7. marta igrati prvo kolo Kupa grada Novog Sada, a nastavak prvenstva je dve sedmice kasnije.

V. Belička

U HOKEJAŠKOM KLUBU SPARTAK OKRENUTI MLADIMA
Neophodno zatvoreno klizalište
Bacili smo juniore u vatru kako bi imali što više utakmica - kaže predsednik kluba i aktivni igrač Sabolč Heš. - Ambicije su nam da igramo u Panonskoj ligi, kao i Vojvodina - naglašava trener Marko Ziđarević

S velikim odobravanjem delegati Skupštine Saveza hokeja na ledu SCG, održane pre prvenstvene trke u Novom Sadu, primili su vest da će Spartak i ove sezone nastupiti u seniorskom takmičenju, saopštenu od predsednika kluba i aktivnog igrača Sabolča Heša. Bila je to potvrda da se Subotičani ne predaju, da i pored silnih nedaća ne misle da odustanu od nadmetanja seniora. Istina, ekipa je mlada s mnogo juniora, u ligi sve poraz do poraza... Ali zaista je važno da se Spartak takmiči jer mladići samo tako mogu stasati u prave hokejaše.
- Bacili smo juniore u vatru kako bi imali što više utakmica - rekao je Heš. - Robert Vereš i ja smo veterani, seniori u ekipi su još samo: Srđan Dakić, Igor Basarić i Bojan Ziđarević, a svi ostali su juniori. Najperspektivniji su: bek Akoš Fehervari, centar Atila Rac i krilo Alen Peter. Imamo sve mlađe selekcije, od početnika do juniora, a aktivni su i veterani. Pomažu nam sponzori i donatori, ali ih je nažalost sve manje. Krpimo kraj s krajem, snalazimo se kako znamo i umemo da klub ostane u životu. Tako je to, kada nema novca u privredi, nema ga ni u sportu. Pomaže nam Skupština opštine Subotice na čelu s Gezom Kučerom. Potpredsednik Republičke vlade Jožef Kasa i on obećali su nam da ćemo za godinu-dve dobiti zatvoreno klizalište, jer na otvorenom klizalištu ne možemo računati na razvoj kluba. Ako dobijemo ledenu dvoranu produžićemo sezonu, što bi bilo od velikog značaja za naše aktivnosti. S realizacijom ovog obećanja planovi će nam se promeniti, apetiti povećati i sigurno je da bismo pojačali seniorski tim.
Sportski direktor i trener seniora i juniora Spartaka od 15. novembra je Marko Ziđarević, čovek koji će uz Petera Žitnika (Vojvodina) voditi A selekciju SCG, a radio je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

- Ambicije su nam da igramo u Panonskoj ligi, kao i Vojvodina. Igrači novosadskih crveno-belih imaju priliku da se nadmeću s ekipama iz Mađarske, Rumunije i Hrvatske, a želimo da tu mogućnost imaju i naši mladići. Oni iz mlađih selekcija učili bi hokej gledajući ove utakmice - kaže Ziđarević. - Možemo se pohvaliti da imamo izuzetan odziv dece da treniraju hokej. Kod nas vežbaju 32 dečaka i dve devojčice, a reč je o uzrastu od tri i po do sedam godina. Prevashodni cilj nam je da poboljšamo uslove za rad s decom, dolazi nam mnogo više njih nego što imamo opreme. Imamo školu klizanja i školu hokeja. Naravno, treba misliti i na seniorski pogon i treba učiniti sve kako osmorica juniora izlaznog godišta ne bi bili izgubljeni za hokej. Želimo da se materijalna situacija u Spartaku poboljša, da se Upravni odbor proširi i bolje organizuje. Ne sme se dozvoliti da klub stane s aktivnostima. Pozivam sve ljude dobre volje nam pomognu.

V. Belička

U SUSRET OLIMPIJADI: OD ATINE 1896. DO ATINE 2004. GODINE (1)
Igre i pre naše ere
Tvrdnje Aristotela i brojanje olimpijskih igara od 776. godine pre naše ere. - Koreb, pobednik u trčanju, je prvo zapisano ime olimpijskog šampiona

Predstojeće, 28. olimpijske igre (od 13. do 29. avgusta 2004. godine) obeležavaju period od 108 godina trajanja najznačajnijeg sportskog takmičenja planete. U drevnom gradu ispod Akropolja održana je i Prva olimpijada, a u Atini, naravno u sasvim drugačijem ambijentu i uslovima primerenim 21. veku, započeće i 28. olimpijske igre.

Krajem 19. veka Francuska, čija je prestonica Pariz predstavljala centar kulturne Evrope, zadužila je čovečanstvo jednim epohalnim pronalaskom - filmom i realizacijom ideje o obnavljanju olimpijskih igara.

Zasluge barona Pjer de Kubertena

Doduše, ta ideja je postojala i ranije: u samoj Grčkoj u nekoliko navrata, u periodu od 1859-1879. čine se napori da se Igre obnove, ali uspeha nije bilo. Bilo je potrebno da se pojavi francuski baron Pjer de Kuberten, koji je jednom izuzetnom upornošću i entuzijazmom ideju, koja je tada izgledala kao utopija, pretvorio u realnost.
Danas se pouzdano zna više o tome kako su antičke olimpijske igre pre naše ere ukinute nego kako su nekada osnovane. Ima više verzija i zapisa pa se samo na osnovu arheoloških iskopina, nekih zapisa antičkih pisaca i pretpostavki može koliko-toliko približno rekonstruisati nepotpuna, više legendama nego dokumentima zasnovana istorija antičkih olimpijada.
Čuveni filozof Aristotel je tvrdio da su olimpijska takmičenja ustanovili kraljevi Ifit iz Flisa i Likurg iz Sparte. Brojanje olimpijskih igara počinje od 776. godine pre naše ere. Međutim, ime prvog olimpijskog pobednika zapisano je nekoliko vekova kasnije. Smatra se da je to bilo 400 godina pre naše ere u Sokratovo vreme. Koreb, pobednik u trčanju, je prvo zapisano ime olimpijskog šampiona.
Prema nekim tragovima olimpijske antičke igre počele su oko 1.500 godina pre naše ere. A o dugoj tradiciji ovih nadmetanja svedoči disk pronađen u Olimpiji 1879. godine, samo 17 godina pre obnavljanja modernih olimpijada. Na disku je na jednoj strani pisalo: “Poplij Asklepijad, pentatletičar, posvećuje ovaj disk Zevsu 225. Olimpijadi...”
Predanja kažu da su za vreme olimpijada prekidana neprijateljstva između državica na teritoriji antičke Grčke, da su ona donosila mir, radost i veselje. LJudska snaga je isticana kao božji dar. Zapisano je da je 776. godine pre naše ere Olimpija bila najvažnije sportsko borilište na Peloponezu.

Vremenom olimpijske igre su sve manje postajale plemenito takmičenje, propadale su u istoj meri kao i antičko društvo, razdirano unutrašnjim nemirima. Učestale su korupcije, olimpijade su bivale sve više arene cirkuskih veština, pa je Ambrozije, koji je 374. godine izabran za biskupa u Milanu, zatražio od Teodosija Velikog da zabrani olimpijska takmičenja jer su postajala izvor nemira i nereda. Tako su i olimpijske igre zabranjene da bi se tek 1896. obnovile kao Igre modernog doba.
Početak je bio veoma težak i skroman: na obnovljenom Panatenaikom stadionu u Atini, 6. aprila 1896. godine počele su Igre Prve olimpijade moderne ere. Učestvovalo je svega 311 sportista iz 13 zemalja, s tim da su gotovo tri četvrtine takmičara (230) bili iz Grčke, zemlje domaćina. Danas će to biti sasvim drugačije i za Atinu 2004. sprema se više hiljada sportista iz 201 zemlje planete i to samo onih najboljih koji su prošli naporan put četvorogodišnjih kvalifikacija.

Iz zapisa o antičkim Olimpijadama

Vratimo se na vreme antičkih igara podsećajući vas na olimpijska pravila, borilišta, stadione i rekorde:
1. Olimpijade su uglavnom održavane u julu i avgustu. Na Igre se nije smelo dolaziti s oružjem. Svim učesnicima je bila zagarantovana bezbednost. Udatim ženama je bio zabranjen pristup olimpijskim borilištima, a pokušaji podmićivanja su najstrožije kažnjavani.
2. Olimpijska borilišta su pronađena zahvaljujući arheološkim iskopavanjima u Olimpiji koje su započeli francuski naučnici 1829, a kasnije nastavili nemački arheolozi. Borilište “Palestra” je restaurirano i utvrđeno je da je izgrađeno 323. godine pre naše ere i na njemu su se nadmetali rvači - šakači!
3. Stadion “Gimnazij” je imao pokrivenu trkačku stazu i mogao je da primi oko 45.000 ljudi. Igralište je bilo dugo 213 metara, a široko 29 metara. Staza za trčanje je bila duga 192 metra. Uz stadion je, navodno bio izgrađen i hipodrom (o tome nema zvaničnih podataka) koji je bio dug 425, a širok 213 metara i bio je u obliku potkovice.
4. Šakanje je bio sport veoma popularan, ali i opasan po život. Naime, kako su zglobovi takmičara bili bandažirani kajiševima i metalnim pločama (da bi bili što ubojitiji) dolazilo je do veoma teških povreda, a i smrt nije bila retka. Događalo se da pobednik od udarca i iscrpljenosti padne mrtav pored poraženog!
5. Rekord antičkih igara u bacanju diska postavio je Failo, a njegov rezultat je bio 28,17 metara.
Što se tiče takmičenja u bacanju koplja ne zna se da li se ovaj rekvizit bacao na dužinu ili u metu.
6. Trkačke discipline su bile najpopularnije. Trke izdržljivosti održavane su na dužini jednog stadija (dužina staze od 192 metra) na 24 kruga, a u brzini takmičenje je bilo na dva stadija (192 puta dva).
7. Rvanje je imalo mnogo poklonika, takmičenja su se održavala u pentatlonu (petoboj), a pobednik je bivao onaj ko bude najbolji u više disciplina, do prvaka se dolazilo sistemom eliminacija, kažu starostavne knjige.
8. Najsurovija disciplina je bila pankration, kombinacija šakanja i rvanja. Dozvoljeni su bili svi udarci, čak i glavom i kolenom, a borba bi bila prekidana tek kada se jedan od boraca preda, često su takmičari ostajali bez oka ili uha!
9. Olimpijski pobednici u stara vremena su bili hvaljeni i slavljeni kao najveći junaci. Podizani su im spomenici, uživali su ogromne privilegije, oslobađani su poreza, dobijali počasna mesta u pozorištu, a Atina je od 50. do 125. godine pre naše ere isplaćivala pobednicima petogodišnju prosečnu zaradu u vidu nagrade.

U narednom broju:
PRVE OLIMPIJSKE IGRE MODERNOG DOBA - ATINA 1896.
Medalja Srbina Momčila Tapavice

Jovan Tanurdžić
Gordana Malenović

MILISAV MILOSAVLJEVIĆ, TRENER KARATISTA MLADOSTI IZ ODŽAKA
Majstor petog dana
Izvanredan početak nove takmičarske godine

Milisav Milosavljević je veliko trenersko ime u odžačkoj opštini. Dugogodišnji je sportski radnik, obavlja funkciju trenera i predsednika u Karate klubu Mladost i ostvario je izvanredne rezultate u proteklih jedanaest godina koliko klub egzistira.
NJegova kompletna porodica je naklonjena karateu, a pre neki dan Milosavljević je ispunio sve kriterijume i postao majstor karatea peti dan.
- Peti dan je veoma visoko zvanje u karateu - kaže Miša Milosavljević. - Da bi neko mogao da izađe na polaganje potrebno je da njegov granski savez (u ovom slučaju SKU) da saglasnost i predlog. Pored toga, kandidat mora da ima najmanje četiri godine staža u crnom pojasu četvrti dan, da je vrlo zapažen u ovom sportu, u svojoj sredini, po mogućnosti u federaciji, a ako može i izvan svoje zemlje. Imam i trojicu reprezentativaca u seniorskoj konkurenciji, koji su osvajali medalje širom zemlje i sveta. Internacionalni sam karate sudija u dve svetske karate federacije, tako da sam u potpunosti ispunio potrebne kriterijume za internacionalno polaganje.
Zadatak na polaganju nije bio nimalo lak. Milosavljević ga je bez većih poteškoća savladao.
Proteklog vikenda karatisti Mladosti su učestvovali na Svetosavskom turniru u Novom Sadu i osvojili 21 medalju (6 zlatnih, 8 srebrnih i 7 bronzanih).
- Svi takmičari zaslužuju čestitke, kao i organizatori. Prethodna godina je bila jedna od najuspešnijih za naš klub, a novu smo počeli bolje nego što smo i očekivali - istakao je Miša Milosavljević, odžački karate mag.

S. Jovin

ŽARKO KISIĆ, JEDAN OD NAJPERSPEKTIVNIJIH TEHNIČARA U NAŠOJ ODBOJCI
Dirigent lavljeg srca
Po prirodi sam inače veliki borac, ambiciozan i uporan, pa mi neće biti teško da krčim sebi put ka vrhu i zaslužim tako željeno mesto u dresu prvog tima Vojvodine

Među željama ambicioznog 17-godišnjaka dve se posebno izdvajaju: da jednog dana zaigra za prvi tim Vojvodine i da ga uskoro više ne prepoznaju po ocu nego po onome što on sam jeste. I nema sumnje, ukoliko Žarko Kisić, jedan od najperspektivnijih mladih tehničara u našoj odbojci, nastavi putem kojim za sada tako čvrsto gazi, uskoro bi poznatog tatu Sinišu Kisića mogli da poznaju po sinu.
Žarkove odlične partije u Jedinstvu iz Brčkog nisu mogle da prođu nezapaženo. Dugo je bio pod budnim okom novosadskih stručnjaka, primećen je na Prvomajskom turniru u Beogradu i na kraju je i pozvan na razgovor u Odbojkaški klub Vojvodina. Dogovor je pao, ugovor je potpisan na četiri godine, pa je sada ovaj dečak, koji s talentom, umećem, ličnošću i snažnom konstitucijom ima sve predispozicije da jednog dana zameni i najbolje tehničare naše zemlje, napravio prvi korak ka ostvarenju obe želje.
- Upravo je sve počelo na Prvomajskom turniru, zapazili su me i doveli. Pre toga igrao sam u Jedinstvu iz Brčkog, odakle sam i sam. Sticao sam iskustvo u Prvoj ligi Bosne i Hercegovine. No, kvalitet odbojke tamo i ove koja se ovde igra ne može da se poredi, te mi je zato davnašnji san bio da dođem u Novi Sad.
I eto ga u crveno – belom juniorskom dresu, željnog dokazivanja. Kapiten je bio u bivšem klubu, a kapitensku traku dobio je i u Vojvodini.
- Volim ulogu vođe i ne pada mi teško. Možda je čudno što mi je odmah po dolasku u ovaj klub ukazano to poverenje, ali verovatno sam to zaslužio. Na meni je da poverenje opravdam.
Nema sumnje, Kisić zaista pleni na terenu samouverenošću i snagom. odličan je dirigent, odbojkaš lavljeg srca, koji ume iz poraza da napravi uspeh. To što nije smečer ne smeta mu da bude lider i manje zapažen.
- Smatram da je mesto tehničara veoma odgovorno, ali i izazovno. Delom sam se baš tu našao zato što me je trener od malih nogu gurao na dizača, ali verujem da su i geni učinili svoje. Imam psihološku snagu, koja je i te kako bitna za ulogu tehničara, brzo razmišljam, imam visinu, meke prste poput oca. Ne volim da gubim, borim se bez predaha, a najviše volim da dižem ekipu iz žutih minuta. Kada vidim da nešto pravo mogu da učinim za tim onda sam najzadovoljniji. Jer, koliko god mladima bilo važno lično dokazivanje, odbojka je sport koji ne trpi samostalnost, nego priznaje samo kolektiv.
Stigao je u ekipu, koja i inače odiše snagom, nesvakidašnjim fizičkim predispozicijama i talentom, te se u nju mnogo ulaže u novosadskom kolektivu.

- Ova generacija, ekipa kojoj sam se pridružio, osvojila je titule u pionirskoj i kadetskoj konkurenciji, te sada ima istorijsku šansu da zaokruži sve to juniorskom titulom. Imamo veliku šansu da ostanemo zapamćeni po nečemu, jer to se još nije desilo u Vojvodini. Pa, ako ne ove sezone onda sledeće. Mnogo se od nas očekuje, ali se isto toliko i ulaže. Istina je da nema imperativa u ovoj sezoni, jer smo mlađi od ostalih ekipa. Bez obzira na to daćemo sve od sebe. Osvojili smo prvenstvo Vojvodine, što i jeste bilo očekivano. Predstoji nam finalni turnir Srbije, a nakon toga Prvomajski turnir, pa državni Šampionat. Imamo ambicije, ozbiljno se pripremamo i želimo da se ove sezone okitimo bar još jednim trofejom.
Uz to veliki uspeh tim postiže u Drugoj B ligi Sever. Cilj je obezbediti plasman u viši rang, gde bi mladi mogli da stiču dragoceno iskustvo.
- Prvi deo sezone u Drugoj B ligi završili smo bez poraza, što je lep uspeh, jer igramo sa starijim timovima. Cilj jeste da budemo prvi i plasiramo se u viši rang, kako bi naredne sezone u jačoj konkurenciji sticali iskustvo. Svi znamo zašto, da bi se pripremali za izazove u prvom timu. Sigurno će samo probrani u budućnosti ući u prvi tim, a sportski je da se svako od nas nada da će to da bude baš on.
I pitamo na kraju Žarka Kisića veruje li da i on može da bude među odabranima.
- Vojvodina je veliki i ozbiljan klub. U njemu se i stvaraju igrači, koji jednog dana izrastu u veličine kao što su Mešter, Boškan, Mijić, a koji su sada nosioci igre. Svako ko se oproba u mlađim kategorijama novosadskog kluba sanja o prvom timu. Ne skrivam da i ja imam takvu želju. Jasno mi je da je put do najboljih težak i trnovit, ali sam spreman da se borim i čekam. Po prirodi sam inače veliki borac, ambiciozan i uporan, pa mi neće biti teško da krčim sebi put ka vrhu i zaslužim tako željeno mesto u dresu prvog tima Vojvodine – zaključio je Kisić.

T. Marovski

SPORTSKI PREGAOCI: JOVAN VUKČEVIĆ, DIREKTOR SREDNJE MAŠINSKE ŠKOLE U NOVOM SADU
Rezultati za ponos, a tek škola
Zgrada njegove škole nije lepa i kitnjasta kao na primer Karlovačka gimnazija, s tim što se ova ugledna ustanova može podičiti jedinstvenim muzejom u čijem je jednom delu smešteno desetine i desetine pehara, diploma i priznanja
zarađenih na sportskim borilištima’

Kad neko za profesiju odabere fizičko vaspitanje, pa kada znanje nadogradi diplomom trenera fudbala, pa kada pored direktorovanja u velikom kolektivu (Srednja mašinska škola u Novom Sadu trenutno ima oko 1800 đaka) stigne da direktoruje (sportski direktor) u Fudbalskom klubu Liman, pa da deli odgovornost upravljača u FK TSK iz Temerina, pa da redovno igra fudbal s društvom i kolegama onda je logično što se u ovoj vaspitnoj ustanovi velika pažnja poklanja sportskim aktivnostima i što učenici (i nastavnici) ostvaruju izuzetne rezultate na svim takmičenjima na kojima učestvuju. I takođe je nekako sasvim prirodno da ovaj četrdesetogodišnjak izgleda kako izgleda, kolege kažu taman za modnu pistu.
Ovo je kroki Jovana Vukčevića, junaka ovog zapisa.
Još tamo početkom devedesetih godina prošloga veka Jovan je skrenuo pažnju novosadske fudbalske javnosti lepim uspehom: predvodeći juniore Petrovaradina trijumfovao je u tadašnjoj veoma kvalitetnoj Novosadskoj ligi. I danas Bačkojaračani biranim rečima opisuju rad profesora Vukčevića s mlađim uzrastima, što mu je bila ulaznica u fudbalsku školu Ajaksa, jednu od najcenjenijih na ovim prostorima. Opčinjenost fudbalskom igrom, posebno stvaralaštvom (rad s mlađim uzrastima) inspirisali su ga da se javno oglasi ukazujući na mane i nedostatke u radu i takmičenju mlađih uzrasta. “ ”Zamislite i ovo, pisao je 1998. godine trener Jovan S. Vukčević - utakmica poslednjeg kola Lige petlića igrala se 1. decembra 1997. godine u 8 sati. Prvo, dečji organizam u to vreme nije sposoban za maksimalne napore i, drugo, mi ne živimo u sredozemnim uslovima da temperatura u ovo doba godine bude zadovoljavajuća...” Sportista po rođenju i opredeljenju se obratio te iste godine fudbalskim funkcionerima: ”Vratite fudbal onima kojima on pripada - igračima i trenerima. U toj varijanti publika će se vratiti i uživati. Upamtite, kuća se zida od temelja, a bude li se srušila zbog loše gradnje ili lošeg materijala najgore će proći oni na vrhu, jer će pasti sa najveće visine”.
Da li je ova njegova fudbalska filozofija aktuelna i sada? Dokle bi stigao trener Vukčević da se otisnuo u profesionalne vode hipotetičko je pitanje, činjenica je da je svoju ljubav, pregalaštvo i odanost sportu podario brojnim generacijama đaka Srednje mašinske škole, koji su među “mašincima” najuspešniji u Republici i među vodećima među srednjoškolcima.
- Smatram da boljeg leka u borbi protiv svih poroka koji napadaju mlade nema od bavljenja sportom. Moje kolege i ja veliku pažnju i mnogo vremena posvećujemo ovoj oblasti i ponosni smo na postignuto - kaže direktor.

Nađe Jovan vremena za rad u klubu malog fudbala Liman i za rad u TSK-u. Sa zadovoljstvom radi statistiku utakmica u Temerinu, koja često bude od izuzetne važnosti za naredne mečeve. Novosadsku ligu ima u malom prstu i sa zadovoljstvom predviđa “veoma, veoma zanimljivo, kvalitetno i vruće proleće”.
Stalno u pokretu, razapet između profesionalnih i volonterskih obaveza ipak ne propušta priliku da namernicima i slučajnim gostima u njegovoj školi pokaže muzej, nešto posebno i jedinstveno, u čijem jednom delu blješte brojni pehari, a zidovi su ukrašeni diplomama i priznanjima osvojenim na takmičenjima širom zemlje. Zgrada Srednje mašinske škole nije lepa kao na primer Karlovačka gimnazija, no i u ovoj poštovanoj ustanovi vri kao u košnici. Živi se punim životom, a sport je nešto što se pazi i mazi, sport je jedna od prepoznatljivosti novosadskih “mašinaca”.

B. Punoševac

KLUB REALNOG AIKIDA NOVI SAD
Uskoro i kurs za žene

Realni aikido je praktična veština samoodbrane, primenljiva u svakodnevnim, realnim situacijama, a koristi odbrambene tehnike zasnovane na zakonima prirode. Tvorac ove tehnike je akademik LJubomir Vračarević, nosilac majstorskog zvanja - crni pojas 10-ti dan, koji je izdvojivši nekoliko stotina tehnika tradicionalnog aikidoa i njihovom modifikacijom, stvorio defanzivan i fleksibilan stil. Izuzetna fleksibilnost realnog aikida učinili su ga glavnom veštinom u obuci telohranitelja i specijalnih jedinica vojske, kod nas i u inostranstvu.
U Beogradu je 1993. godine osnovan Svetski centar realnog aikida, koji trenutno usmerava rad 180 klubova iz 23 zemlje sveta, a od prošle godine je i prva i jedina međunarodno priznata srpska borilačka veština.
Ogranak ovog centra je Klub realnog aikida Novi Sad, koji je otpočeo s radom 1. februara 2000. godine i sada broji oko 250 članova, zajedno sa sekcijama u Temerinu i Futogu.
Članovi kluba su različitih starosnih uzrasta i interesnih grupa, a velika pažnja posvećuje se najmlađima, u vidu dečje škole realnog aikida. U planu je i poseban kurs za žene - tehnike odbrane od napada - kaže trener Branko Brešćanski.
Klub je učesnik mnogih manifestacija i specijalistički seminari održavaju se u Grčkoj ili Tunisu.
- Zadovoljan sam razvojem realnog aikida.Sve je popularniji kod nas i u svetu. Najveće zasluge za to pripadaju LJubi Vračareviću – ističe Branko Brešćanski.
Stručni kadar KRA Novi Sad čine Branko Brešćanski (crni pojas 3. dan) i Dragan Jagodić (crni pojas 3. dan), za sekciju u Temerinu zadužen je Milorad Mijatović (crni pojas 1 dan) i za sekciju u Futogu Marko Divjak (crni pojas 1. dan).

Uspešan ispit

U Novom Sadu održano je polaganje za pojaseve kome je prisustvovao i legendarni LJubomir Vračarević. Na polaganje je izašlo 110 dece i svi su dobili veća zvanja.

J. Đukić

ZORAN SPAJIĆ, DIREKTOR ODBOJKAŠKOG KLUBA KLEK
Elitna liga nadohvat ruke
Klub ove godine puni četiri decenije i sanja takmičenje u najjačoj ligi

Ženska odbojka u Kleku ima dugu i bogatu tradiciju. Nekada su Klečanke bile i osvajačice Kupa u staroj Jugoslaviji. Od tada su prošle četiri decenije pa se sada čine napori da u godini jubileja izbori plasman u Prvu ligu, mada to nije prevashodni cilj. Jedan od najzaslužniji za uspehe odbojkašica Kleka je ugledni privrednik i direktor kluba Zoran Spajić. Nekada je bio dobar odbojkaš, a prethodnih nekoliko godina potvrdio je da je i sjajan animator i organizator. I uvek naglašeno ambiciozan.
- Već šest-sedam godina smo u Prvoj B ligi. Svake godine učestvujemo u plej-ofu. Lane smo propustili veliku priliku da se plasiramo u elitno društvo. Pre početka ovog prvenstva doveo sam šefa struke Peđu Tanackovića i pomoćnika Zorana Veselinova. Ispoštovao sam njihove želje za pojačanjima, doveo sam one blizu vrha - ističe Spajić.
Nalazite se na drugoj poziciji četiri kola pre kraja prvenstva.
- Imamo za čime da žalimo. Doživeli smo nekoliko poraza kod kuće u prvom delu, ali smo zato posle dobrih priprema pobedili u Železniku i na Vračaru, kod kuće Jedinstvo iz Stare Pazove pa smo sada drugi. Želimo da ostanemo na toj poziciji i da u plej-autu pokušamo da se plasiramo u elitu. Smatram da smo dobro organizovan klub. Igračice redovno dobijaju stipendije, imaju idealne uslove za rad i mislim da će one to dobrim rezultatima vratiti. Za drugu poziciju boriće se Kolubara, Obilić i Tend, niški Student gotovo sigurno će biti prvak - kaže Spajić.

Brižitka Molnar je u ovom trenutku možda najbolja igračica Kleka.
- Realno je očekivati da u plej-ofu igraju Student, Klek, Kolubara i Obilić. Verujem da ćemo obezbediti drugu poziciju a time i šansu za plasman u najjaču ligu. Ako se oporavi reprezentativka Milica Budimir put do željenog cilja bi bio mnogo lakši - smatra talentovana Brižitka.

G. Grče

ZAVRŠENA ZIMSKA LIGA ŠKOLE FUDBALA U KAĆU
Ajaks pokupio trofeje
Ivan Rogač izabran za najboljeg igrača lige

Posle dva meseca (igrano vikendom) u sportskoj dvorani “Jugović” spuštena je zavesa na 3. zimsku ligu Škole fudbala u Kaću (godište 1992). Takmičilo se 12 ekipa iz novosadske i temerinske opštine (Crvena zvezda iz Vojvode Stepe i Škola fudbala iz Šapca).
Prvo mesto i veliki pehar osvojila je ekipa Ajaksa iz Novog Sada, iz 11 utakmica osvojila je 33 boda. Drugo mesto pripalo je Mladosti iz Bačkog Jarka, a treće Školi fudbala Kać. Za najboljeg igrača proglašen je Ivan Rogač, (Ajaks), najbolji strelac bio je Đorđe Šušnjar ( 18 golova Ajaks), a najbolji golman je Nemanja Bajić ( Mladost, Bački Jarak).
- Više sam nego zadovoljan uspehom mojih učenika - ističe šef stručnog štaba Ajaksa Svetozar Čiča. - Očigledno je da postajemo ozbiljna ekipa i porodica, u kojoj na pravi način, bez mešanja u struku, učestvuju i roditelji dece.
Pobedničku ekipu su činili: Zubić, Borocki, Novak, Blagojević, Rogač, Vasić, Simić, Šušnjar, Zeljković, Lukač, Tintar, Rodić, Paunić, Jovanović, Alimpić, Jović, Jeličić, Paunić, Čurguz i Kalafat, a uz Čiču pohvale zaslužuju i treneri Blagojević i Alimpić.
Sve čestitke zaslužuju direktor Škole fudbala Kać Milan Trninić i njegovi saradnici za odličnu organizaciju, a završnicu takmičenja pratilo je više od 300 gledalaca.

M. Grbić

AKCIJA KK NIS VOJVODINA I NOVOSADSKIH SREDNJIH ŠKOLA „ŠKOLSKI BASKET”
Majstori i naslednici

U novosadskoj Srednjoj mašinskoj školi nedavno je održan hepening u okviru akcije “Školski basket”, na kome su gosti školaraca bili pojedini prvotimci Košarkaškog kluba NIS Vojvodina. Predvođeni generalnim direktorom Milošom Avramovim i trenerom ekipe Nikolom Lazićem, sa učenicima ove škole družili su se Kibu Stjuart, Predrag Šuput, Dragan Ćeranić i Strahinja Milošević, a prave ovacije doživeo je reprezentativac Milan Gurović, koji, zbog povrede, nije igrao, ali nije ni odbio želju učenika da nekoliko puta šutne za tri poena.
Akcija “Školski basket” zajedničko je delo KK NIS Vojvodina i novosadskih srednjih škola i počela je još tokom prošle sezone, a sada je, evo, nastavljena. NJen cilj je popularizacija košarke u Novom Sadu, ali i najboljeg kluba iz grada podno Petrovaradinske tvrđave. U sklopu toga, prvotimci igraju baket “tri na tri”, s tim što dva učesnika te utakmice obavezno jesu sami đaci. U srednjoj mašinskoj školi, u timu “belih”, uz Miloševića i Stjuarta igrao je Bojan Sekicki, dok je Miroslav Macan bio saigrač Šuputu i Ćeraniću.
Direktor Srednje mašinske škole Jovan Vukčević zahvalio se asovima što su pronašli slobodnog vremena da posete školu, iskoristivši priliku da uruči posebno priznanje Milanu Guroviću za sve ono što je dao našem sportu.

A. P.
Foto: M. Ivanić

KOŠARKAŠKI KLUB SAMO ZA DEVOJČICE
Malčika im uzor
U sali Osnovne škole „Jovan Popović” na Limanu basket uče od legendi i maštaju da ih jednog dana stignu i – prestignu

Valjda jedini na prostoru naše zemlje u Novom Sadu postoji košarkaški klub „021 Novi Sad” u kojem se igri između dva obruča uče samo devojčice. I to one najmlađe.
- Zahvaljujući pomoći Grada, donacijama naših prijatelja i gostoljubivosti Osnovne škole „Jovan Popović” na Limanu trajemo od leta - kaže o klubu „021 Novi Sad” direktor i prvi operativac Branko Lozanov, inače jedan od najaktivnijih članova Republičkog saveza. - Okupili smo generaciju rođenu 1992 - 1996, učenice od prvog do petog razreda, koje uče basket od naših legendi. Marija Veger, popularna Malčika im je uzor, a tu su i nekadašnje reprezentativke LJiljana Niškanović Kaplarević, Slavica Gačić, Snežana Tomac, kao i Vegerova koje uvek nalaze vremena da devojčicama pokažu korake, ulaz pod koš i niz elemenata na kojima počiva basket. Ništa im nije teško, a devojčice maštaju da ih jednog dana stignu i - prestignu u budućim karijerama.
Naravno, sa ovom decom rade i treneri Aleksandra Preskara, Dragana Ognjenović, Tanja Surdučki i Dragana Karađinović. Treninzi su četvrtkom i nedeljom, a iz dana u dan devojčica je sve više.
Uskoro će i mini basket liga pa curice-košarkašice će moći da pokažu i u takmičenju koliko su naučile, a do tada vredno treniraju na nešto nižim (primereno uzrastu) koševima i manjim loptama - „petica” umesto one prave „sedmice”! J. T.

U BAČKOJ PALANCI OKONČANA ZIMSKA LIGA U MALOM FUDBALU ZA GENERACIJU 1993. GODINE
Sve počasti Željkovim klincima
Za najboljeg igrača proglašen Saša Ivković, član pobedničkog sastava, najbolji tehničar Uglješa Radinović (Olimpik), najbolji golman Darko Marković (Tikvara A), najbolji odbrambeni igrač Milan Peteš (Spektar), najubojitiji strelac Lazar Dorić (Tikvara A). Prva Tikvara A, drugi Olimpik, a treći Spektar. - Priznanja uručena ajboljim ekipama i pojedincima

U bačkopalanačkoj sportskoj hali “Tikvara” okončano je takmičenje Zimske lige u malom fudbalu (5+1) za petliće rođene 1993. godine. Takmičenje je otpočelo 21. decembra prošle godine, učestvovalo je devet ekipa iz Novog Sada, Bača, Odžaka, Sombora, Veternika, Savinog Sela, Kucure i Bačke Palanke. Uključila se (nezvanično) i Budućnost iz Mladenova.
Nakon zanimljivih, interesantnih i kvalitetnih utakmica poredak na tabeli je sledeći: 1. Tikvara A (Bačka Palanka) 22 boda, 2. Olimpik (Novi Sad) 21, 3. Spektar (Sombor) 15, 4. Veternik 10, 5. Tikvara B (Bačka Palanka) 9, 6. Tvrđava (Bač) 8, 7. Kabel (Novi Sad) 7, 8. Tekstilac (Odžaci) 6, 9. Figura (Savino Selo - Kucura) 5 bodova.
Pobednička ekipa Tikvara A nastupila je u sastavu: Darko Marković, Bruno Platner, Milovan Dmitrović, Srđan Uzur, Neđo Jarčević, Teodor Ninkovićš, Milan Savić, Saša Ivković, Lazar Dorić, Marko Avramović i Milivoje Knežević.
Dodeljene su nagrade i priznanja najboljim ekipama i pojedincima, a diplome su dobili svi takmičari.
Nagrađeni su: Saša Ivković (Tikvara A) kao najbolji i igrač, Lazar Dorić (Tikvara A) kao najubojitiji strelac (18 golova), Darko Marković (Tikvara A) kao najbolji golman. Uglješa Radinović (Olimpik) kao najbolji tehničar i Milan Petraš (Spektar) kao najbolji odbrambeni igrač.
Nagrade najboljima uručio je mr Milan Nešić, generalni sekretar Opštinskog sportskog saveza u Bačkoj Palanci.
Željko Nikolašević, trener pobedničke ekipe je rekao:
- Možda će zvučati neskromno, ali očekivali smo pobedu na ovom takmičenju. Odavno se nije dogodilo da u bačkopalanačkom fudbalu selektiramo jednu tako kvalitetnu generaciju kao što je ova. S ovom generacijom radim dve-tri godine i izuzetno sam zadovoljan. O ovim dečacima još više nego do sada treba da se vodi briga kako bi imali optimalne uslove za dalje napredovanje. O njima bi svakako, pored ostalih, računa trebao povesti i Fudbalski klub Bačka iz Bačke Palanke za koji će oni verovatno jednog dana i nastupiti.
Želja organizatora zimske lige u malom fudbalu je da ovo takmičenje postane tradicionalno. Istaknimo na kraju da su Zimsku ligu u malom fudbalu odlično organizovali: Škola fudbala Tikvara, Opštinski sportski savez iz Bačke Palanke, uz svesrdnu pomoć tehničkog osoblja sportske hale “Tikvara” i grupe građana.

M. Đ. Kremenović

VLADIMIR PANIĆ, NAJBOLJI STRELAC KK POLET KERAMIKE IZ NOVOG BEČEJA
Iz kraljice sporta u kraljicu igara
Složili smo kockice i završićemo prvenstvo u gornjem delu tabele - ističe Panić

Voli atletiku, sanjari o fudbalu, a zaljubljen je u košarku. Bila bi to kroki sportska priča o Vladimiru Paniću (1982), najboljem košarkašu i strelcu Polet keramike iz Novog Bečeja.
Vladimir je iz Valjeva iz poznate sportske porodice Panić. Deda je poznati poratni fudbaler (ostavio vidne tragove u redovima mnogih prvoligaša) otac igrao fudbal, za svoju dušu, u Metalcu, brat Aleksandar je košarkaš prvoligaša Big Geneksa, ali je najsportskije ime mama Zorica Jagodić, nekada standardna reprezentativka u rukometu, danas profesor u tehničkoj školi.
Nije onda ni čudo što je Vladimir od malih nogu zaplivao u sportske vode. Zavoleo je atletiku i danas s ponosom priča o medalji na 800 metara sa prvenstva Srbije. Muški deo porodice vodio ga je na fudbalski stadion, a brat Aleksandar u privatnu košarkašku školu Draft, što je bilo odlučujuće.
- U školi košarke sam prošao sve selekcije, igrao sam na poziciji pleja, stalno sam tražio loptu i bio glavni strelac. Imali smo dobru ekipu i često smo znali da pomrsimo račune klincima prvoligaša Metalca.
Ipak ste prešli u Metalac?
- Ko ne bi? Pa za svako dete u Valjevu dres Metalca je san, takav poziv se ne odbija. Jedno vreme sam igrao za juniore, da bi sa 17 godina debitovao za prvi tim gde su već igrali Vladimir Mišković, Mirko Vukajlović, Nebojša Janković, Bojan Gnjato. Bio je to jedan zdrav sportski kolektiv koji je predvodio Miloš Bohinac, trener sa stilom, od kojeg sam naučio mnogo, zato ga i danas cenim.
Kasnije ste s mesta pleja prekomandovani na “dvojku”.
- Kada sam ušao u prvi tim to mesto je bilo rezervisano za Vladimira Miškovića, danas košarkaša Pivovarne iz Laškog. Bio je pravi komnadant parade, morao sam na poziciju dva, koja mi je više odgovarala. Daleko je lakše igrati i ima više manevarskog prostora.
Brzina je vaša naglašena osobina?
- Upravo je to odlučujuće za poziciju dva. Košarka je dinamična igra, volim da probijem odbranu, da se provučem i poentiram.
Dolazak u Novi Bečej nije slučajan?
- Vladimir Mišković je odigrao presudnu ulogu. Došao sam za njim, on je već bio prvi čovek Keramičara i nisam pogrešio. Novi Bečej je u pravom smislu grad košarke, publika je brojna, ljudi u klubu korektni i ovde imam sve što mladom čoveku treba.
Čemu se nadate u prvenstvu?
- Imali smo dosta problema na početku, ali kada su se kockice složile pokazali smo se u pravom svetlu. Završićemo prvenstvo u gornjem delu tabele - optimistički zaključuje Vladimir Panić.

S. Davidović

JELENA RAJIĆ, DRŽAVNA JUNIORSKA ŠAMPIONKA U TENISU
Želi u svetsku elitu

U novoj godini novi trofej. Jelena Rajić, šesnaestogodišnja teniserka Crvene zvezde se na nedavno završenom juniorskom dvoranskom prvenstvu države u tenisu (održano u Novom Sadu) domogla epiteta najbolje. Pokazala je ova mlada teniserka da je veliki potencijal i da njeno vreme tek dolazi.
O utiscima sa prvenstva Jelena kaže:
- Turnir je bio veoma jak i kvalitetan, ali moram priznati da nisam baš zadovoljna svojim igrama i nisam pokazala sve što znam, bar ne do finala. Izgleda da sam pravu formu dostigla tek u finalu u kojem sam prikazala veoma kvalitetan tenis.
Očigledno da je finalni meč bio najteži i najneizvesniji?
- Svakako, finale je opravdalo očekivanja. Za protivnicu sam imala klupsku drugaricu iz Crvene zvezde Koprivicu, bila je dostojan protivnik. Ovakav neizvestan meč mogao se i očekivati, pre svega, jer se dobro poznajemo i zajedno smo trenirale tako da su u meču odlučivale nijanse. Možda je na moju stranu prevagnula veća koncentracija i želja za pobedom.
Da li ste se posebno pripremali za ovo takmičenje?
- Stalno sam u trenažnom procesu tako da smo u okviru treninga stavili akcenat i na ovo Prvenstvo. Recimo da sam se nešto intenzivnije spremala oko tri nedelje.
Koliko za vas znači ova titula?
- Svaka titula mi mnogo znači i velika je satisfakcija za sav uloženi trud i rad, pa tako i ova. Svakako da mi zvanje najbolje juniorke u državi može dosta pomoći u daljoj karijeri. Tu pre svega mislim na mogućnosti dobijanja stipendija i sklapanja novih sponzorskih ugovora, koji su za napredovanje u tenisu neophodni.
Vratimo se malo unazad, koji su vaši najveći uspesi?
- Izdvojila bih titulu državne prvakinje do 16 godina i osvajanje ATF turnira u Budimpešti, kao i polufinale sličnog turnira takođe u Budimpešti.
Pred vama su i novi izazovi?
- Ove godine imam prava nastupa na 10 ATF turnira, plan je da odigram sve, četiri nastupa kod nas i šest u inostranstvu.
Na pitanje koje se tiče planova na duže staze, Jelena je vrlo samouvereno i kao iz topa rekla.
- Planiram da postanem teniserka svetske vrednosti.

B. Marković