MUP O ŠEĆERNOJ AFERI
Sumnji mnogo, dokaza malo
Za sada je dokazano samo da je čačanski „Interfrigo” izvezao u EU prethodno uvezeni šećer. - Kontrola u 54 preduzeća zbog sumnje da su se bavila reeksportom koristeći lažne deklaracije o poreklu šećera

MUP preduzima sve mere da suzbije nelegalnu trgovinu šećerom i do sada je podneo 150 krivičnih prijava protiv 162 lica i oduzeo 1.750 tona šećera, izjavio je juče Vuksan Stojanović, šef odseka Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije. On je na konferenciji za novinare posvećenoj šećernoj aferi naglasio da su krivične prijave podnete i protiv nekih radnika MUP-a i Uprave carina, koji su bili zaduženi za kontrolu na granici. Stojanović je precizirao da su krivične prijave ugavnom podnete zbog nezakonitog trgovanja u unutrašnjem prometu i još jednom ponovio da je, za sada, dokazano samo da je “Interfrigo” iz Čačka izvezao u Evropsku uniju prethodno uvezeni šećer. Po njegovim rečima, još nije okončana kontrola u 54 preduzeća, za koja se sumnja da su se bavila reeksportom koristeći lažne deklaracije o poreklu šećera.

Kontrola u „MK Komecu” nije okončana Odgovarajući na pitanje novinara, zamenik ministra Zoran Milić je rekao da se predstavnici MUP-a ne plaše nikoga, pa ni “MK Komerca”. Uz napomenu da je to preduzeće vlasnik nekoliko šećerana, Zoran Đokić je naglasio da se u njima još proveravaju svi uvozno-izvozni poslovi. Kada provera bude okončana i ako se ustanovi da postoji osnovana sumnja da je bilo krivičnih dela, podnećemo krivične prijave protiv odgovornih lica, rekao je Đokić.

- Još uvek su u toku provere preduzeća koja su se bavila uvozom, izvozom i unutrašnjim prometom šećera i videćemo šta će one pokazati - rekao je Stojanović. - Istovremeno je na graničnim prelazima i kontrolnim punktovima prema Crnoj Gori i Kosovu i Metohiji pojačana kontrola uvozne i izvozne robe.
Na osnovu indicija i zajedničkih provera na terenu, predstavnici MUP-a i OLAF-a sačinili su u oktobru 2003. zajednički memorandum o saradnji, u kojem su navedene i indicije da je bilo nepravilnosti prilikom izvoza šećera u EU i te slučajeve je MUP trebalo da proveri, rekao je zamenik ministra unutrašnjih poslova Zoran Milić. Po njegovim rečima, u tom dokumentu se niko konkretno ne optužuje za prepakivanje šećera, već se samo navode sumnje.
- Posle toga MUP je ispitao sve sumnje da su pojedine firme izvozile prepakovani uvozni šećer ili da su klasičnim švercom utajile porez- rekao je Milić.- Na osnovu tih provera MUP je pre desetak dana sačinio izveštaj, koji je dostavljen Vladi Srbije, a ona ga je prosledila Evropskoj komisiji. Uz to, u toku je provera još nekih pravnih lica, za koje se sumnja da su počinila neko od krivičnih dela u trgovanju šećerom. Predstavnici OLAF-a su svesni sa kojim se problemima MUP suočava, a najveći su svakako “fantomske firme”.
Pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Zoran Đokić je naglasio da je MUP-u stalo da problem bude rešen, jer su zbog toga Srbiji ukinuti preferenacijali na izvoz šećera u EU. Ne postoji savršen zločin, ali je sve sumnje teško proveriti i zbog nedovršenih propisa, koji su važili tokom 2001. i 2002. godine, kazao je on.

M. Ćulibrk

SREMSKI SELJACI ZABRINUTI POSLE NEPOTVRĐENIH PRIČA DA JE „MK KOMERC”
PRODAO SVOJE ŠEĆERANE NEMAČKOM„NORT CUKERU”
Ko će platiti lanjsku repu?
Više od stotinu ratara u staropazovačkoj opštini dobilo samo deo sume koja im je, po ugovoru, morala biti isplaćena do kraja decembra prošle godine. - Seljaci nezadovoljni i što im je Šećerana utvrđivala veliku nečistoću i ogromna odstupanja u digestiji repe sa iste parcele

Iako je rok za plaćanje prvog dela novca seljacima za preuzetu šećernu repu istekao 31. decembra prošle godine, Fabrika šećera “Donji Srem” u Pećincima, u vlasništvu “MK Komerca”, nije izmirila svoje obaveze. Po najavama zemljoradnika, moguće je pokretanje sudskih sporova protiv šećerane, ali i drugi vidovi borbe da bi došli do svojih para, ne sporeći odredbu potpisanog ugovora da će repa biti isplaćena u dve tranše: do kraja 2003. godine i do kraja februara ove. Seljake je dodatno zabrinula i u nedoumicu dovela još nepotvrđena vest koja je naknadno stigla s nedavnog seminara agronoma, na Zlatiboru. Sremski agronomi tvrde da je tada jedan od predstavnika Kompanije “MK Komerc” izašao za govornicu i saopštio ekskluzivnu vest da “MK Komerc” prodaje svoje šećerane nemačkom “Nort cukeru” i da je već završena kupoprodaja 60 odsto akcija šećerana u vlasništvu novosadske kompanije”.

Razočarani i oprezni

Ako je to istina, seljaci se pitaju ko će platiti dugove za isporučeni lanjski rod repe. Ova nedoumica dovela je do dodatnog zastoja u ugovaranju nove setve, jer će od slatkog korena mnogi sremski ratari dići ruke, pošto im je pećinačka šećerana lane utvrđivala velike procente nečistoće predate repe, ali i različite iznose digestije repe izvađene na istoj parceli.

Paori se još preračunavaju Kako kaže Radoslav Tomić, u jednom od najvećih sela rumske opštine preko OZZ “Kraljevci” do sada nije ugovorena setva repe ni na jednom hektaru. - Ne znamo uslove ugovaranja, niti imamo tipske ugovore. Seljaci se još preračunavaju, ali očekujemo da repom bude zasejano manje njiva nego lane - izjavio je Tomić.

Upravnik Sektora kooperacije u staropazovačkom “Napretku” Radivoj Sekulić kaže za naš list da je preko ove kooperacije više od stotinu ratara iz staropazovačke opštine pećinačkoj šećerani lane isporučilo 1.230 vagona repe. NJena ukupna vrednost bila je 22.367.000 dinara, kroz repromaterijal šećerana je uložila više od 11 miliona dinara, pa je za isplatu preostalo isto toliko. Po ugovoru, polovinu novca, odnosno oko 5,5 miliona dinara, šećerana je bila u obavezi da isplati do kraja prošle godine.
- Do sada smo dobili tačno 3.275.572 dinara, što znači da prva rata nije kompletno isplaćena. Ostalo je oko 2,2 miliona dinara od prve rate i ceo iznos druge - navodi Sekulić. - Ovakvo stanje odražava se na ugovaranje nove setve šećerne repe. Do sada smo ugovorili setvu na svega 300 hektara. Seljaci su razočarani i oprezni. Kada su napravljeni konačni obračuni došlo se do podatka da su lane troškovi u proizvodnji bili i preko 50 odsto, jer je prinos repe bio mali. Ranije su troškovi iznosili od 25 do 30 procenata. Pitanje je ko će repu sejati ove godine. Seljaci negoduju i što im je šećerana utvrđivala veliku nečistoću repe, ali i zbog ogromnih odstupanja u izmerenoj digestiji, pa su u repi s iste parcele razlike u izmerenim procentima šećera bile i do 2,5 odsto.

Slast merena odoka?

Slična situacija je i u Kraljevcima gde je gotovo kompletno isplaćena prva rata za lanjsku repu. Predsednik Upravnog odbora Opšte zemljoradničke zadruge “Kraljevci” Radoslav Tomić kaže da su lane 92 seljaka iz Kraljevaca gajila šećernu repu na 193 hektara i pećinačkoj šećerani isporučili oko 600 vagona repe.
- Ukupna vrednost repe bila je 8,6 miliona dinara, dok polovinu tog iznosa čini vrednost repromaterijala dobijenog od šećerane. Dakle, u dve rate je trebalo da ratari dobiju više od 4 miliona dinara, odnosno više od 2 miliona “po rati”. Do sada smo dobili 1,8 milion i za plaćanje je ostalo još 2,6 miliona dinara. Ako je šećerana prodata Nemcima, hoćemo li dobiti naše pare? - pita se Tomić.
On kaže da su i paori iz Kraljevaca kivni zbog prikazanog velikog procenta nečistoće i male digestije.
- Digestija je bila poseban problem i stekli smo utisak da su je merili odoka. Čak su seljaci pravili svojevrsne probe. Repa s jedne njive je tovarena u više prikolica, pa su jednu sutradan vozili u šećeranu. Razlika u izmerenoj digestiji repe s iste parcele bila je i po nekoliko procenata. Na primer, popodne su u šećerani izmerili 12,5 odsto digestije, a ujutro u drugoj prikolici s iste njive samo 10,5 odsto. Gotovo svima koji su se žalili uvaženi su zahtevi i povećana digestija. Sve to je mučno i ruši poverenje u prerađivače, ali i ukazuje da je neophodna pouzdana i brza superkontrola - kaže Tomić.

Ž. Negovanović

DOK VLASTI U BEOGRADU JOŠ ISTRAŽUJU ŠEĆERNU AFERU,
EVROPA NAM PRODUŽILA SUSPENZIJU
Zabrana izvoza još šest meseci

Evropska komisija odlučila je da na još šest meseci produži privremenu zabranu bescarinskog uvoza šećera iz Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju, u očekivanju da vlasti u Beogradu do kraja istraže kršenje propisa pri izvozu prepakivanog šećera iz SCG u EU i utvrde ko je za to odgovoran, saznaje agencija Beta u Briselu. Odluka će biti objavljena u subotu u “Službenom listu” EU i stupiće na snagu u ponedeljak, 9. februara, dan pošto ističe sadašnja, takođe šestomesečna privremena obustava izvoza šećera na
tržišta zemalja EU, rekli su Beti evropski diplomatski izvori.
Srpska vlada je ovih dana Evropskoj komisiji dostavila nove podatke MUP-a Srbije o istragama i sređivanju zakonsko-pravnih uslova za bezbedan režim izvoza iz SCG u EU, u očekivanju odluke o produžetku ili ukidanju privremene zabrane. Zvaničnici Kancelarije EU za suzbijanje pronevera (OLAF) prekjuče su potvrdili agenciji Beta da OLAF sada proučava izveštaj MUP-a Srbije. Evropska komisija je, kako se saznaje, uglavnom zadovoljna onim što je u državnoj zajednici SCG učinjeno u sređivanju carinskih službi, mehanizma nadzora i izdavanja sertifikata o uvozu i izvozu. To je i rezultat nalaza jedne stručne misije EU koja je nedavno bila u SCG.
Evropska komisija je prošle godine privremeno, najpre na tri, a potom na šest meseci zabranila bescarinski uvoz šećera iz SCG zbog nalaza OLAF-a da je iz SCG u EU izvožen šećer koji nije proizveden u Srbiji i Crnoj Gori. OLAF je izneo i tvrdnju da su velike količine šećera po subvencionisanim cenama iz EU uvezene u SCG i da je bar deo tog šećera ponovo, s lažnim deklaracijama, po povlašćenom bescarinskom režimu, izvožen u EU kao da je roba proizvedena u Srbiji i Crnoj Gori. SCG je do suspenzije preferencijalnog statusa prodavala šećer u EU za oko 600 evra po toni, dvostruko više od berzanske cene, dok je sada cena 338 do 419 evra po toni.

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE JUČE „ZRENJANINU”
ODOBRILO REGRESIRANJE SETVE ŠEĆERNE REPE
Odluka Vlade u četvrtak

Ministarstvo poljoprivrede Srbije donelo je juče odluku da naknadno odobri Fabrici šećera “Zrenjanin” regresiranje setve šećerne repe na površini od 5.000 hektara za ovu godinu. “Za fabriku šećera to je prvi, ali veoma mali korak za pokretanje proizvodnje posle godinu dana pauze”, rekao je agenciji Beta predsednik Upravnog odbora šećerane Bojan LJutić.

Dodatni pritisak U saopštenju zrenjaninskog gradonačelnika Milana Čežeka navodi se da su radnici šećerane i lokalna samouprava opštine Zrenjanin odlučni da izvrše dodatni pritisak na Vladu Srbije. Svoje nezadovoljstvo iskazaće pred zgradom Vlade naredne srede i četvrtka, za kada je zakazana sednica Vlade.

On je dodao da 5.000 hektara znači da Fabrika šećera „Zrenjanin” može da obavi početne razgovore sa poljoprivrednim proizvođačima, što znači da će oni koji ugovore proizvodnju sa nama moći da premije prime preko naše fabrike. Istovremeno, iz Vlade Srbije je juče saopšteno da će se Program za pomoć i revitalizaciju zrenjaninske šećerane naći na dnevnom redu naredne sednice u četvrtak, 12. februara.
Realno gledano mi već kasnimo s ugovaranjem proizvodnje iz prostog razloga što ugovaranje ide pre setve, što mi do sada nismo bili u situaciji da uradimo. U sledećih nedelju-dve mora sve da se reši i da konačno znamo na čemu smo, rekao je Bojan LJutić.
On je upozorio da šećerana “ne želi da ugovori nešto što će kasnije morati da otkupi neko drugi, što se dogodilo prošle godine, kada je bila pod jako velikim pritiskom jer se nije ni započela proizvodnja”.

NOVI PROTEST RADNIKA ZRENJANINSKE ŠEĆERANE
Strah od cedila

Radnici zrenjaninske fabrike šećera juče su ponovo ušli u zgradu Skupštine opštine Zrenjanin i smestili se u veliku salu, protestujući što Republička vlada nije razmatrala nedavno pripremljeni biznis plan firme. Stotinak zaposlenih očekivali su zvanično saopštenje zašto na sednici Vlade nije razmatran projekat za izlazak šećerane iz krize, koji je, po dogovoru, pripremilo novo rukovodstvo.
- Pripremili smo sasvim realan biznis plan za period od 2004. do 2010. godine, predugovorom smo obezbedili određene setvene površine i sada očekujemo od države da nam omogući početak rada i proizvodnje. Plan je načelno podržalo Ministarstvo poljoprivrede, potrebna je saglasnost i drugih resora i konačno odobrenje Vlade Republike Srbije - kaže Bojan LJutić, tehnički direktor zrenjaninske šećerane.
Po njegovim rečima, firma nije tražila otpis, već odlaganje roka za vraćanje dugova, uz tvrdnju da se planom predviđa da se dugovanja izmire u potpunosti.
Šećerana se u svojoj stogodišnjoj istoriji nikada nije nalazila u težem položaju. Prošle godine je po prvi put izostala kampanja prerade šećera, račun je blokiran a dugovanja premašuju pola milijarde dinara. Zaposleni u nekadašnjem gigantu zrenjaninske industrije, protestovali su, u nekoliko navrata, blokadama magistralnog puta ka Beogradu i opsadom opštinske zgrade i većnice. Štrajk su zamrzli posle dogovora sa Republičkom vladom i izbora novog rukovodećeg tima, a strah da su opet ostavljeni na cedilu pokrenuo ih je juče u novi protest. Sl. S.

NA JUČERAŠNJOJ AUKCIJI OD PONUĐENIH 16 PRODATO ŠEST PREDUZEĆA
Ponovo nema kupaca za kovinsku i mitrovačku šećeranu

Na jučerašnjoj aukciji u Agenciji za privatizaciju od ponuđenih 16 prodato je šest preduzeća, a ukupan buyetski prihod od te prodaje je oko 60 miliona dinara. Među firmama za koje nije bilo zainteresovanih kupaca su šećerane iz Sremske Mitrovice i Kovina, koje su po četvrti put ponuđene na prodaju. Početna cena šećerane iz Sremske Mitrovice, čiji su dugovi 855,4 miliona dinara, bila je 21,9 miliona dinara, dok je kovinska šećerana ponuđena po ceni od 20 miliona dinara, a njene obaveze su 342 miliona dinara.

DIREKTOR MITROVAČKE ŠEĆERANE NEBOJŠA POPOVIĆ
Kupce oterala politika

Posle saznanja da juče, ni u četvrtom aukcijskom pokušaju, mitrovačka šećerana nije dobila novog gazdu, generalni direktor ove fabrike Nebojša Popović je rekao da vlasnička transformacija nije obavljena, jer se nisu pojavili zainteresovani kupci.„Prema našim saznanjima, bilo je potencijalnih kupaca iz Švajcarske i Italije. Oni nisu došli, pa je aukcija odložena. Ne znam pravi razlog njihovog izostanka”, kaže Popović i navodi da u poslovnim krugovima postoje saznanja da je Privredna komora Italije savetovala svojim biznismenima i investitorima da sačekaju s ulaganjima u Srbiju dok se kod nas ne reše svi politički sporovi i ne stabilizuje politička situacija. Ž. N.