GLAVNI ODBOR LSV SINOĆ UTVRDIO PREDLOG OSNOVNIH NAČELA ZA IZRADU DEKLARACIJE O VOJVODINI
Čanak ostaje predsednik Lige

Glavni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine nije sinoć prihvatio ostavku lidera stranke Nenada Čanka. Podsetimo, Čanak je svoju ostavku stavio na raspolaganje zbog rezultata koje je Liga postigla na izborima 28. decembra, kada u okviru koalicije „Zajedno za toleranciju” nije uspela da pređe cenzus. Nakon što je jednoglasno usvojio analizu proteklih izbora, u kojoj se ocenjuje da je stranka, s obzirom na sve okolnosti, postigla optimalan rezultat, GO LSV je, takođe jednoglasno, doneo odluku da se o ponuđenoj ostavci prvog čoveka Lige ni ne raspravlja.

Glavni odbor LSV je sinoć utvrdio i Predlog osnovnih načela za izradu deklaracije o Vojvodini, u kojem se navodi da „Vojvodina pripada građanima Vojvodine”, kao i da pokrajina mora imati zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast. „Nijedna generacija građana Vojvodine, nijedna politička partija, ne može se odreći trajnih i neotuđivih suverenih prava građana Vojvodine”, stoji u tekstu. Prema ovom dokumentu, građani Vojvodine svoja prava i dužnosti „ostvaruju u Vojvodini”, dok u Republici Srbiji ostvaruju „ona svoja prava i dužnosti za koje se građani Vojvodine slobodno izraženom voljom opredele, a u skladu sa Konstitutivnim aktom AP Vojvodine”. U tekstu se takođe navodi da „sva prirodna i druga bogatstva u Vojvodini pripadaju građanima Vojvodine”. Na temelju ovog dokumenta biće izrađen konačni tekst Deklaracije o Vojvodini, koja će onda, prema rečima generalnog sekretara LSV Bojana Kostreša, biti ponuđena na usvajanje svim strankama „spremnim i odlučnim da se bore za vojvođansku ideju”. E. D.

NIS „NAFTAGAS” NA TENDERU IRANSKE NACIONALNE KOMPANIJE
Bušilice okrenute Teheranu
Ulaskom u drugi krug „kvalifikacija” naši naftaši se našli u društvu svetski poznatih kompanija „Britiš petroleuma”, „Totala”, „Lukoila”, “Ekson mobila”, „Statiola”, “Norsk hidra”, „Sinopeka”, „Enija”

Krajem januara, u organizaciji iranske naftne kompanije NIOC, u Hagu je održana konferencija o istraživanju i razradi naftnih i gasnih blokova u Iranu, a NIS “Naftagas” je prošao pretkvalifikaciju i ušao u drugi krug kandidata za dobijanje prava na rad na tim blokovima. Na taj način NIS “Naftagas” se našao u društvu svetski poznatih kompanija “Britiš petroleum”, “Total”, “Lukoil”, “Ekson mobil”, “Statiol”, “Norsk hidro”, “Sinopek” i “Eni”, što govori o značaju dobijanja ovog posla i o kvalitetu NIS „Naftagasa”, kaže se u saopštenju iz ovog preduzeća.
Na konferenciji je NIOC predstavio 16 blokova koji se nude na tenderu. Oni su od 3.500 do 50.000 kvadratnih kilometara, a cena dokumentacije između 5.000 i 40.000 dolara, u zavisnosti od atraktivnosti bloka i ukupne količine podataka koji se mogu dobiti. Odluku o učešću na tenderu treba da donese UO NIS-a, a na predlog “Naftagasa”, i to treba učiniti što pre, kako bi predstavnici “Naftagasa” do 10. marta otišli u Teheran i od NIOC-a preuzeli svu neophodnu dokumentaciju. Potom se potpisuje ugovor s iranskom kompanijom o tajnosti podataka, a kompanija do 11. jula treba da napravi predlog projekta istraživanja i razrade bloka za koji je zainteresovana. Svaki projekat sadrži tehnički i finansijski deo i predlog ugovora, a NIOC-u treba uplatiti oko 350.000 dolara, kao “bid bond”, odnosno garanciju da će to biti urađeno.
Inače, u pitanju je “baj bek” sistem - kupi i vrati, kojim se uložena sredstva vraćaju kroz proizvodnju maksimalno 25 godina. Ukoliko, na primer, kompanija u dve do tri godine uloži 30 miliona dolara, od proizvodnje se vraća pet dolara po barelu. To znači da se, ako se ostvari proizvodnja od 5.000 barela dnevno, godišnje vraća oko devet miliona dolara. Kada se nadoknade svi troškovi, dalja proizvodnja predstavlja profit.
Na kraju saopštenja ističe se da je ovo veliki ispit za NIS “Naftagas”. Ako dobije ovaj posao, u izuzetno jakoj konkurenciji, videće se koliko je naša kompanija sposobna da u inostranstvu brzo i kvalitetno radi. D. M.

U BAŠTI - ETO LETA: Ne podmećemo staru fotku - ovako je juče zaista bilo u centru Novog Sada, a u februaru. Još malo, pa ćemo se vratiti logičnom kalendaru - pod kapom i kišobranom. Foto: R. Hadžić

UDRUŽENJE BANAKE SRBIJE
Čekovi važe, kao i do sada

Udruženje banaka Srbije saopštilo je juče da će se čekovi građana i ubuduće koristiti na dosadašnji način. To udruženje je, povodom informacija da će zbog primene fiskalnih kasa biti ukinuto odloženo plaćanje, potvrdilo da se neće ograničavati rok za prijem i naplatu čekova.

ODLUKA VLADE SRBIJE
Otpis plaćanja javnih prihoda

BEOGRAD: Vlada Srbije usvojila je juče Odluku o otpisu i odlaganju plaćanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda do 31. decembra 2003. godine. Kako se navodi u saopštenju, poreske obaveze sa stanjem na dan 31. decembra otpisuju se u iznosu od 50 odsto na dan donošenja odluke, dok se plaćanje preostalog duga odlaže na 12 meseci sa kamatama utvrđenim zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Odluka o otpisu obaveza odnosi se na 124 preduzeća u cilju stvaranja uslova za njihovu bržu i efikasniju privatizaciju.
Ovom odlukom, kako se navodi u saopštenju, obuhvaćena su sva preduzeća sa liste za restrukturisanje, deo preduzeća sa tenderske privatizacije koja su imala neuspešne tendere ili kod kojih se prema oceni Agencije za privatizaciju ne bi mogla izvršiti uspešna privatizacija bez predloženih mera.
Odluka se odnosi i na preduzeća koja su imala dve ili više neuspelih aukcija, preduzeća kod kojih je država došla u posed većinskog paketa akcija putem konverzije obaveza dospelih do 31. decembra 2001. godine, kao i na ona preduzeća koja su u nadležnosti Akcijskog fonda.
Vlada Srbije razrešila je na jučerašnjoj sednici i direktora Direkcije za imovinu Srbije Slobodanku Despotović.

SARADNJA OEBS-a I ORGANIZACIJE „TRANSPARENTNOST SRBIJA”
Priručnik protiv korupcije

Beograd: Iako se čini da je pitanje borbe protiv korupcije donekle postalo kliše, probleme koje pojava korupcije stvara nije moguće lako rešiti. Prema tvrdnjama predstavnika nevladine organizacije “Transparentnost Srbija”, tome doprinosi nedefinisana jasna strategija za njeno suzbijanje. Da bi korupcija bila smanjena, neophodno je funkcionisanje institucija, javnog i privatnog sektora, ali i rad na obrazovanju stanovništva. Zarad toga, ova nevladina organizacija je, uz saradnju sa Misijom OEBS-a u SCG, izdala Antikorupcijski priručnik, kao jedan od najvažnijih dokumenata za izgradnju sistema za borbu protiv korupcije.
Šef Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori Mauricio Masari ocenio je da situacija u Srbiji u pogledu borbe protiv korupcije ne predstavlja izuzetak u odnosu na ostatak sveta: “Naprotiv, od 192 zemlje u svetu, samo njih 35 imaju visoki koeficijent vladavine prava”, kaže Masari: “Mislim da nisu samo ljudi ti koji su korumpirani. Korupcija cveta u uslovima nefunkcionalnih institucija i nejasnih zakona, kada u određenoj državi ne postoji sveobuhvatni pristup borbe protiv korupcije. U tom smislu, Srbiji preostaje još puno posla”, objasnio je Masari.
Predsednik nevladine organizacije “Transparentnost Srbija” Vladimir Goati rekao je da je u poslednje tri godine kod građana Srbije podignut prag osetljivosti na korupciju: „Godine 2000. imali smo premijera republičke vlade koji je u isto vreme direktor preduzeća. I to apsolutno nikome nije naročito bolo oči i nije smetalo, a sada smo imali isto pred kraj prošle vlade. Premijer je zatražio ostavku, doduše na pritisak javnosti, od jednog člana kabineta, jednog ministra, zato što je imao zajedno sa nekim otvorenu firmu.“
Izvršni direktor “Transparentnosti Srbija” Nemanja Nenadić ukazao je da će problem smanjenja korupcije u društvu biti prioritetan, bez obzira ko će činiti vlast. Prema njegovim rečima, tome će svakako doprineti pritisak građana, koji u poslednjim anketama kao jedan od tri najbitnija uslova za normalno društvo navode upravo borbu protiv korupcije. (Beta)

U PRVOM KVARTALU OVE GODINE
Novi popis izbeglica

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije će, u saradnji s UNHCR-om, u prvom kvartalu ove godine sprovesti reviziju izbegličkog statusa. Po rečima šefa Službe za komunikacije Komesarijata za izbeglice Stanka Pevca, cilj revizije je da se utvrdi tačan broj izbeglica u Srbiji.
Ovim popisom će se, kaže Pevac, ustanoviti i koliko je najviše socijalno ugroženih izbeglica, kako bi pomoć Vlade Srbije i međunarodne zajednice bila usmerena na prave adrese.
Prema podacima Komesarijata, u Srbiji živi 270.000, a očekuju se da taj broj nakon rerevizije bude značajno smanjen. Popis će biti praćen izdavanjem novih izbegličkih identifikacionih legitimacija.
- Svesni smo da nema dva ista rata i dva ista izbeglištva ali smo svesni i da je praksa u istoriji druge polovine 20. veka da izbeglički status ne traje duže od šest godina. Srbija je i dalje zemlja s najvećim brojem izbeglica u Evropi posle Drugog svetskog rata. Takođe, jasno nam je da Zakon o izbeglicama pisan 1992. godine ne oslikava realno stanje u Srbiji, jer su u njemu široko postavljeni razlozi zbog kojih se dobija i gubi izbeglički status - kaže Pevac.
On podseća da se po Međunarodnoj konvenciji o izbeglicama, status gubi kada se stavi pod zaštitu zakonodavstva zemlje domaćina, odnosno kad izbeglica primi državljanstvo SCG ili ostvari povratnički status. Prema Pevčevim rečima BiH je liberalizovala protok kapitala, ljudi i robe preko granice, a povratak više nije bezbednosno nego ekonomsko pitanje. Komesarijat za izbeglice Srbije nije zadovoljan saradnjom s Hrvatskom kada je povratak u pitanju.
On naglašava da Komesarijat namerava da pomogne u procesu lokalne integracije onima koji će izgubiti status izbeglice, tako što će im još najmanje godinu dana omogućiti socijalnu, a pre svega zdravstvenu zaštitu. S. G.

DOMAĆI FARMACEUTSKI GIGANTI TRAŽE POMOĆ VLASTI
Naš lek bez zaštite

Dve najveće domaće kuće u proizvodnji lekova “Hemofarm” i “Galenika” juče su, u ime grupacije proizvođača lekova, zatražile od republičkih organa da pomognu rešavanje problema farmaceutske industrije. Predlog mera za sređivanje prilika poslat je s prvog zajedničkog sastanka predsednika Koncerna “Hemofarm” Miodraga Babića, novoizabranog predsednika Upravnog odbora “Galenike” Velimira Brankovića i generalnog direktora “Galenike” Lazara Rajkovića.
Dve najveće domaće farmaceutske kuće, koje zajedno podmiruju 80 odsto potreba tržišta, upozorile su da hitno treba doneti odgovarajuće propise u oblasti proizvodnje i prometa lekova. Skrenuta je pažnja i na to da “proizvođači iz zemalja u okruženju kod nas lekove registruju veoma lako, dok naši proizvođači u tim zemljama nailaze na velike administrativne prepreke i produžavanje rokova”, tako da je registracija gotovo nemoguća.
Sa sastanka je upućen i apel da se domaći potrošači zaštite od nekvalitetnih, pa i štetnih lekova, s obzirom na to da nema efikasne kontrole uvoza, u pogledu kvaliteta, bezbednosti i primene internacionalnih standarda. Takođe je upozoreno i na nerešene cenovne odnose i ogromna dugovanja javnog sektora zdravstva za isporučene lekove.

„Hemofarm’’ s Amerikancima protiv šećerne bolesti

Fabrika za proizvodnju lekova “Hemofarm” iz Vršca potpisala je juče Ugovor o proizvodnji leka za dijabetičare “glut 4+” sa američkom firmom “VDF Fjučersijutikals”. Kako se navodi u saopštenju, ovaj preparat regulisaće nivo šećera u krvi, a baziran je na ekstraktu ječma.

MINISTARSTVO PROSVETE PREDSTAVILO BELU KNJIGU
Nasledili samo dugove, za sobom ostavljaju reformu

Ministarstvo prosvete predstavilo je juče Belu knjigu o svojim učincima u protekle tri godine. O knjigama “Kvalitetno obrazovanje za sve - izazovi reforme obrazovanja u Srbiji”, “Visoko obrazovanje u Srbiji - reforma i prednacrt zakona” i “Učenički i studentski standard juče, danas, sutra” govorili su ministar prosvete profesor dr Gašo Knežević i pomoćnici Tinde Kovač-Cerović, Žarko Mihailović i Srbijanka Turajlić. Po rečima ministra prosvete, pre tri godine, zatečeni su i materijalni i mentalni dugovi. Moralo se krenuti praktično iz početka, što nikad nije dobro.
- Uz želju da kažemo šta smo uradili, “Belom knjigom” smo želeli i da kažemo šta dajemo naslednicima i da osiguramo sistem, s obzirom na to da je za njegovo funkcionisanje potrebno duže vreme od onog koje je na raspolaganju jednoj političkoj garnituri - rekao je ministar Knežević. - Nudimo i akcioni plan, šta i kada valja preduzeti da bi sistem koji smo postavili mogao da se razvija i funkcioniše.
U osnovnom i srednjem obrazovanju, po rečima Tinde Kovač-Cerović, predstoji reorganizacija i optimizacija mreže škola, postavljanje novog načina finansiranja - po učeniku, uz veća izdvajanja za obrazovanje od sadašnjih tri odsto bruto nacionalnog dohotka. Predviđeno je i uspostavljanje uloge opština i regiona u upravljanju sistemom obrazovanja.
Obrazlažući učinak Ministarstva u domenu učeničkog i studentskog standarda, Žarko Mihailović je naglasio da su za tri godine renovirani svi učenički domovi, broj učenika u jednoj sobi je sa osam smanjen na prosečno četiri, dobijeno je 600 novih kreveta u studentskim domovima, izgrađeno ili adaptirano osam studentskih restorana. Stipendije i krediti su sa 350 dinara povećani na 3.500. Uz sve to, izdvajanja su sa 55 i 60 miliona evra godišnje smanjena na 15-20 miliona evra.
- Stvorili smo klimu za reformisanje visokog školstva, ali za taj posao neophodan je koncenzus akademske zajednice - rekla je Srbijanka Turajlić. - Nažalost, njega još nema, ali sa tim poslom se ne sme stati, jer za ove tri godine primljeni smo u sve relevantne evropske institucije. D. D.

SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVANJE I KULTURU O DOSADAŠNJEM RADU
Prepoznatljivi po raznolikosti

NOVI SAD: U svim asocijacijama i organizacijama u čijem smo radu učestvovali koristili smo priliku da promovišemo kulturu Vojvodine, jer smo ubeđeni da je njena prepoznatljivost veoma važna za Evropu, s kulturnog i ekonomskog stanovišta, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu Zoltan Bunjik. Videli smo u poslednje vreme, pogotovo prilikom izrade evropskog ustava, koliko Evropa drži do svoje kulturne raznolikosti. Zato su nas često pitali kako kod nas multikulturalnost funkcioniše, dodao je Bunjik.
Uključenost Sekretarijata za obrazovanje i kulturu u međunarodnu saradnju i evropske integracije, predstavili su Bunjik i njegovi pomoćnici Dragan Srećkov i Slavko Matić. Istakli su važnost regionalne saradnje u Evroregiji DKMT, Skupštini evropskih regija i Asocijaciji evropskih regija i gradova kulture.
Bunjik je izjavio da je Sekretarijat počeo da izdvaja po 8.000 evra za zajednice Srba koji žive u Rumuniji, Hrvatskoj i Mađarskoj, ali još nije zadovoljan količinom pomoći. Istakao je da im šalju i knjige i druge potrepštine, u skladu sa svojim mogućnostima.
- Pre dve godine smo iz buyeta Vojvodine počeli da odvajamo novčanu pomoć za Srbe u okolnim državama - rekao je Bunjik. - Zajedno raspisujemo konkurs u njihovim glasilima, zatim oni prijavljuju projekte koje mi finansiramo. Više puta do sada su nas uveravali da su zadovoljni takvom vrstom pomoći, jer ih do sada niko nije pitao šta im konkretno treba.
Bunjik je izjavio i da delegacija njegovog sekretarijata danas i sutra učestvuje na savetovanju o evropskom filmu na Berlinskom filmskom festivalu. P. K.

NA INICIJATIVU NOVOSADSKOG HUMANITARNOG CENTRA
Projekti koji podstiču samozapošljavanje

Novosadski humanitarni centar nedavno je u okviru projekta „Poslovna škola za ekonomsku održivost” animirao izbeglice u ovom gradu, pružajući podršku njihovom ekonomskom osamostaljivanju i uspešnoj lokalnoj integraciji. Ovaj projekat se realizuje uz podršku Danskog saveta za izbeglice SEE RAN, mreže organizacija koje pomažu izbeglice u jugositočnoj Evropi. Zainteresovani za ovu poslovnu školu, nevladine organizacije iz BiH, BOSPO iz Tuzle, Telecentar iz Prijedora i Sekretarijata Danskog saveta za izbeglice iz Sarajeva, gostovali su u Novosadskom humanitarnom centru i razmenili iskustva u ovoj oblasti, a razgovor na ove teme nastavljen je i u Pokrajinskom sekretarijatu za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Koliko je saradnja s NVO značajna za rad ovog sekretarijata, podsetio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin. Tome u susret, kako je istakao, idu i aktivnosti IV APV u podsticanju osnivanja i razvoja malih i srednjih preduzeća sa strategijom zapošljavanja u Vojvodini, a posebno s aktivnostima Fonda za razvoj Pokrajine. G. C.