UKOLIKO SE NA VREME OTKRIJE
Rak debelog creva je izlečiv
U čak 90 odsto slučajeva kada se bolest dijagnostikuje u ranoj fazi mogu pomoći jednostavne metode lečenja

Rak debelog creva spada među najučestalije karcinome savremenog čoveka. U svetu se godišnje registruje više od milion novih slučajeva obolelih od ovog karcinoma, a samo u Evropi svake godine od njega umre oko 10.000 ljudi. Lekari, međutim, tvrde da bi se čak u 90 odsto slučajeva ova bolest mogla uspešno lečiti jednostavnim metodama ukoliko se otkrije na vreme. Na koje simptome valja obratiti posebnu pažnju?
- Učestao i uporan zatvor ili proliv koji nisu rezultat poremećaja ishrane svakako su znaci za uzbunu - kaže gastroenterolog dr Jovica Batalo. - Oprez je potreban i ako se u stolici primete tragovi krvi ili sluzi, ako su česti grčevi i bolovi u stomaku, nadutost... Svakako, nasleđe je važan faktor rizika, pa se osobama u čijoj je užoj porodici bilo slučajeva raka debelog creva preporučuje da urade kontrolni pregled i onda kada navedeni simptomi izostanu.
Opasnost od ovog raka posebno je povećana posle 45. godine života, a podjednako napada i muškarce i žene. Kod osoba koje su bolovale od polipa debelog creva opasnost se povećava u toku pet-šest godina posle javljanja polipa, pa im se savetuju redovni pregledi. Rak debelog creva razvija se u toku više godina. Često mu prethodi razdoblje prekancerogenih promena, s polipima koji često ne izazivaju nikakve tegobe. Iako se radi o dobroćudnim izraslinama, što je polip veći, veća je i verovatnoća da se pretvori u karcinom, pa ih stoga valja ukloniti.
- Kad tumor zahvati dublje tkivo zidova debelog creva, hirurškim putem se otklanja deo creva - kaže naš sagovornik. - Ako je rak već uznapredovao ili metastazirao, bolesniku se propisuje hemoterapija. Ovakvim lečenjem pacijentu se produžava život i poboljšava njegov kvalitet.

Odnedavno i kod nas je registrovan lek “eloksatin” francuske farmaceutske kuće “Sanofi-Sintelabo” koja sarađuje s našim “Zorka farmom - Hemofarmom”. Istraživanja koja su sprovedena u zemljama u kojima se ovaj lek koristi već godinama, pokazala su da on ne samo da produžava život obolelih od karcinoma debelog creva već značajno redukuje ponovni razvoj bolesti za 23 odsto tri godine posle operacije primarnog tumora.

J. Barbuzan

POVIŠENA TELESNA TEMPERATURA
Znak za uzbunu ili lek?
Temperaturu ne treba obarati ukoliko ne prelazi 38. ili 39. podeljak jer je ona deo odbrambenog sistema našeg tela

Mnoge infektivne i upalne bolesti praćene su povišenom telesnom temperaturom. Ona je znak upozorenja organizma i predstavlja deo njegove odbrane protiv napadača - mikroorganizama. Normalna telesna temperatura je 37 stepeni Celzijusa, mada je tačnije reći od 36,5 do 37,5 jer postoje male razlike između stanovnika pojedinih delova sveta. Različita su shvatanja i o tome kada se smatra da je temperatura tela povišena i kada je treba obarati. Naime, pojedini ljudi skloni su da uzimaju preparate za snižavanje temperature čim ona pređe 37 podeljak, ali lekari upozoravaju da to ne bi trebalo činiti. Kako temperatura pomaže organizmu da se izbori s napadačima zdravlja, ne treba je obarati dok ne pređe 38. pa i 39. podeljak.
- Povišena temperatura je znak za uzbunu samo ako je zaista visoka, oko 40 ili 41 stepen Celzijusa i tada može biti opasna - kaže internista dr Tomislav Kosanović. - Posledice tako visoke temperature su dehidracija, ubrzan srčani ritam i neurološke komplikacije. Ovako visoke temperature posebno su opasne za novorođenčad i decu jer mogu dovesti do grčeva, poznatih kao fras, kao i za starije osobe. Temperaturu valja snižavati, ali ne suviše naglo i ne ispod 38 stepeni.
Zašto dolazi do povišene telesne temperature? U mozgu postoji prirodni termostat koji reguliše telesnu temperaturu od zavisnosti od temperature sredine, stanja tela i štetnih napadača na organizam. Tako se, na primer, zbog nekih bakterijskih ili virusnih infekcija oslobađaju supstance koje povisuju telesnu temperaturu tako što putem krvi dospevaju u centar za regulaciju telesne temperature, pa se “termostat” podesi na viši nivo, odnosno višu temperaturu.
Za snižavanje temperature tela koriste se preparati zvani antipiretici. To su paracetamol i njegovi derivati, aspirin i ostali tzv. nesteroidni protivupalni lekovi. Kako povišena temperatura nije uvek znak bakterijske infekcije, ne treba na svoju ruku uzimati antibiotike. Oni ne deluju na viruse, na primer gripa, ali ih visoka temperatura uništava. J. B.

KAKVA JE VEZA ŽIVOTINJSKIH VIRUSA I LJUDSKIH BOLESTI
Novi izazovi za naučnike

Poslednji slučajevi teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) i kokošjeg gripa u Aziji, bolesti čiji prenosioci su životinje, naterali su naučnike da ozbiljno razmisle o novim, dosad neslućenim opasnostima s kojima je svet suočen.
Lekari i epidemiolozi, s jedne, i veterinari, s druge strane, slažu se da je dosad malo učinjeno u domenu istraživanja virusa na zdravim životinjama koje bi mogle biti rizične po zdravlje ljudi - uprkos činjenici da životinjski virusi predstavljaju najveći potencijalni rizik za izbijanje neke buduće epidemije svetskih razmera.
Nedavno je objavljeno da je u Vijetnamu troje ljudi umrlo od kokošjeg gripa. Pre sedam godina (1997), u Hongkongu je od iste bolesti umrlo šest ljudi.
- Sve ovo nas navodi na zaključak da se s novim izazovima moramo suočiti novim snagama - rekao je na naučnom skupu u Londonu profesor Toni Mekmajkl s Univerziteta u Kanberi (Australija).
On je, takođe, rekao da je svet suočen sa “sistemskim problemom” i predložio multidisciplinaran pristup istraživanju.
- Neophodno je da se na istom zadatku nađu discipline poput ljudske biologije, epidemiologije, veterinarske nauke i botanike - naglasio je profesor Mekmajkl.

RUSI NAPRAVILI HUMANI BUDILNIK
Probudi me nežno

Naučnici Instituta za fiziologiju Ruske akademije nauka napravili su fiziološki budilnik koji budi bez stresa.
U vreme sna fiziološki budilnik neprekidno registruje parametre rada mozga, određujući po njemu faze sna. Budilnik budi čoveka kada je fiziološki najbolje i kada nanosi najmanje štete organizmu. Tada je buđenje lako, raspoloženje dobro, a sva dnevna opterećenja lakše se podnose.
San nije samo izgubljeno vreme, kako smatraju mnogi. U snu se živi poseban i veoma važan deo života. San ne obnavlja samo fizičku i intelektualnu snagu i ne vraća samo snagu mišićima i mozgu. U vreme sna deca intenzivno rastu, žene se prolepšavaju, muškarci ojačavaju, a svi zajedno dobijaju organizmu potrebne biološke aktivne materije. Tokom sna se prerađuje ogroman broj informacija, ojačavaju unutrašnji sistemi organizma, a taj proces štiti od stresa.
Neobični budilnik snabdeven je mikroprocesorom, pomoću kojeg čovek može sam odabrati fazu sna najprijatniju za buđenje.
Serija “pametnih budilnika” trenutno se testira na nekoliko moskovskih klinika, a autori su izjavili da će jeftin i bezopasan aparat moći da se proizvodi serijski.
Po mišljenju tvoraca, ovaj aparat će mnogima pomoći da ostvare davnašnju želju - da se iz sna bude raspoloženi i bez želje da budilnik razbiju o zid.

Uskoro vakcina protiv malarije?

Posle otkrića genetske mutacije kod stanovnika Papue Nove Gvineje, koja stvara otpornost na malariju, škotski naučnici smatraju da će uskoro biti moguća vakcina protiv ove smrtonosne bolesti.
Malarija je infektivna bolest koja svake godine usmrti oko dva miliona ljudi širom sveta.
Ekipa naučnika univerziteta u Edinburgu, predvođena Aleksom Rouvom, ustanovila je da su Papuanci otporniji na teške oblike malarije zbog nedostatka proteina pod imenom CR1.
Prethodna istraživanja dr Rouva pokazala su da se kod ljudi paraziti vezuju za protein CR1 u crvenim krvnim zrncima. Istraživači su ustanovili da 80 do 90 odsto Papuanaca ima daleko niži nivo CR1 u odnosu na Evropljane.
- To znači da smo prokrčili put koji će nas dovesti do leka i vakcine protiv malarije - istakao je dr Rouv.

Vitamin D - protiv multiple skleroze

Kod žena koje uzimaju dodatni vitamin D postoji 40 odsto manji rizik od multiple skleroze, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja.
Tim naučnika s Harvardskog univerziteta otkrio je da ishrana bogata vitaminom D nema isti efekat kao i uzimanje dodatnog vitamina D. U istraživanju, čiji su rezultati objavljeni u naučnom časopisu “NJurolodži”, učestvovalo je 190.000 žena.
Jedan od istraživača, dr Kasandra Manger, izjavila je da dobru vest predstavlja to što se rizik od multiple skleroze može smanjiti na tako jednostavan način - uzimanjem vitaminskog dodatka ishrani, ali da je potrebno sprovesti dalja istraživanja kako bi se potvrdilo to otkriće.
Naučnici su razvili teoriju da vitamin D igra značajnu ulogu u prevenciji multiple skleroze, pošto je ta bolest rasprostranjenija u zemljama udaljenijim od ekvatora, jer su stanovnici tih zemalja manje izloženi Sunčevoj svetlosti, koja u organizmu izaziva hemijsku reakciju kojom se proizvodi vitamin D.

LEČENJE DIJABETESA
Ćelija pankreasa svinje kao lek

Meksičko ministarstvo za zdravlje saopštilo je da je u toj zemlji prvi put uspešno izvedena transplantacija ćelija pankreasa svinje koja obolelima od dijabetesa tip jedan treba da omogući proizvodnju insulina. Dijabetes tipa jedan je oboljenje kod kojeg ljudski organizam ne uspeva da proizvodi insulin.
U okviru istraživačkog programa koji se već nekoliko godina sprovodi u Pedijatrijskoj bolnici u Meksiko Sitiju, grupi adolescenata obolelih od dijabetesa transplantirane su ćelije pankreasa svinje. Nova tehnika se sastoji u izolovanju ćelija pankreasa prasića starih sedam nedelja koje proizvode insulin, navodi se u saopštenju meksičkog ministarstva zdravlja. Izolovane ćelije čuvaju se u inkubatorima kako bi se održale u životu sve dok ne dostignu dovoljnu zrelost za transplantaciju. U ljudski organizam ubrizgavaju se preko specijalnog aparata smeštenog ispod kože abdomena.
Presađivanje je do sada uspešno izvedeno kod dvadeset troje mladih, uzrasta od 13 do 18 godina, od kojih troje više ne mora da prima insulin.

Crno vino blokira holesterol

LJubitelji crnog vina dobili su još jednu potvrdu da je njihovo omiljeno piće zdravo. Nova istraživanja sprovedena na Univerzitetu Kalifornija pokazuju da je crno vino, ali ne i belo, važan izvor saponina koji štite srce vezujući na sebe holesterol i sprečavajući tako njegovu apsorpciju u krv. Osim toga, sprečavaju upale i smanjuju rizik od razvoja tumora. Dobar izvor saponina, osim vina, su i maslinovo ulje i soja.

PAMETNA HRANA ZA PAMETNE STUDENTE
Od izbora hrane zavise rezultati ispita
Kad dođe vreme ispita, poslednje na šta akademci misle je pravilna ishrana – a to je veoma pogrešno!

Većina studenata u vreme ispitnog roka, kao što je ovaj januarsko-februarski, potpuno zanemaruje svoj društveni život, „uči, uči i samo uči”, zaboravljajući i da se pravilno hrani, u čemu, doduše, ulogu igra i uglavnom ograničen budžet, ali i činjenica da mnogi od njih žive sami i da im je kuvanje za jednog bezvezno, a nemaju ni vremena da se tome posvete. Zato najčešće jedu gde stignu i šta stignu.
I tu čine veliku grešku. Jer, upravo način ishrane može odigrati odlučujuću ulogu u njihovom akademskom „nastupu”.
Dan treba početi na pravi način, hranljivim doručkom, i to u roku od sat od buđenja, kako bi se snabdeli energijom, jer upravo taj obrok pokreće mozak a i metabolizam. A baš njega nikad dovoljno ispavani studenti najčešće preskaču. Oni uglavnom jedu tek posle predavanja, i to kiflu i kafu. Najbolje je dan početi visokoproteinskom hranom, kako bi se zadržalo stabilno lučenje insulina. Umesto prazne kifle ili krofne posle predavanja, bolje je pojesti ili popiti nešto bogato belančevinama, poput obranog mleka ili jogurta, milkšejka od sojinog mleka, tosta od integralnog brašna premazanog kikiriki puterom, jer su sve to obroci koji sadrže visokovredne proteine, nužne mozgu.

U podne ne bi trebalo pribegavati „brzoj hrani”, ili nečem podgrejanom u mikrotalasnoj pećnici, supi iz kesice, jer je sve krcato ugljenim hidratima. Ali, takva hrana trenutno povišava nivo šećera u krvi, podstičući organizam da luči insulin. Insulinski uticaj dozvoljava da više jedne aminokiseline, triptofana, stigne do mozga, što rezultira većom količinom serotonina, a to izaziva iscrpljenost i pospanost. Da bi ostali budni posle ručka, studenti koji imaju predavanja ili ispite i popodne trebalo bi da jedu obroke koji sadrže i proteine (na primer, da pomešaju zelenu salatu s pasuljem), i „dobre” masnoće, posebno omega 3 iz masnih riba (tunjevina, losos, pastrmka, sardine), oraha i preliva za salate s uljem od lanenog semena i repice. Postoje dokazi da brzo „punjenje” omega 3 masnim kiselinama poboljšava moždanu aktivnost povezanu s učenjem. Zato se savetuje studentima da uvek imaju pri ruci konzervu tunjevine ili lososa kojim mogu napuniti brz, zdrav sendvič, kao i kesicu oraha i suvog voća za užinu između predavanja. Odolite izazovu skrobom bogate hrane, poput testa, krompira i slatkiša, koji mogu povećati nivo „zaglupljujućeg” serotonina u mozgu.
U vreme učenja ne bi trebalo preskakati ni večeru, a pogotovo ne zamenjivati je sirom i krekerima, čipsom i drugim grickalicama i ogromnim količinama kafe, čemu su posebno skloni studenti koji žive u domovima. Kao što svi znaju, kofein povećava budnost i smanjuje iscrpljenost, što je korisno, naročito ako se radi do kasno. I naučnici su se saglasili o tome da umerena količina unetog kofeina nema negativne posledice na duge staze, ali može smetati osetljivijim osobama. One mogu probati da kafu zamene crnim ili zelenim čajem, a ako je za nekog čak i tu previše kofeina, može se pokušati s biljnim čajevima koji daju energiju, kao nanom, timijanom, ženšenom. Ako vam tokom učenja ustreba nešto „jače”, pomoći će napici s kofeinom i grickalice s mnogo belančevina (na primer, kikiriki, ali neslan).
Ipak, noć uoči ispita nemojte piti mnogo kafe jer se možda nećete dobro ispavati. Umesto toga, počastite se ugljenim hidratima koji izazivaju stvaranje serotonina da bi vam pomogli da čvrsto zaspite. I ne zaboravite da ujutru doručkujete belančevine, da „uključite” svoj mozak pre ispita.

Prevela s engleskog: M. Rajkov

TOP–LISTA DESET STUDENTSKIH GRICKALICA
Brze, prenosive i zdrave

1. Domaći sir
2. Sveže voće
3. Premaz od leblebija i susamove paste
4. Mršavo meso
5. Kikiriki puter
6. Grožđice
7. Orasi
8. Voda
9. Krekeri od integralnog brašna (bio-gric)
10. Jogurt

ZDRAVE ZIMSKE SALATE
Mešano povrće u rerni

Za četiri osobe potrebno je: glavica plavog luka, tikvica i plavi patlidžan, po jedna crvena i žuta babura (sve može iz zamrzivača), dve grančice celera, dva-tri češnja belog luka, dva lovorova lista, dve grančice ruzmarina, četiri kašike maslinovog ulja, so i biber, 250 grama integralnog pirinča, šest decilitara supe od kocke, 12 malih paradajza (takođe može iz zamrzivača).
Luk iseći na kriške, tikvicu i patlidžan na kockice, paprike na rezance, grančice celera na komadiće, beli luk izgnječiti i paradajze prepoloviti. Ugrejati rernu na 200 stepeni. Sve povrće poređati u tepsiju, začiniti, posoliti, pobiberiti sveže mlevenim biberom i preliti uljem. Pirinač sipati u drugu tepsiju, preliti ga supom i pokriti aluminijumskom folijom.
Tepsiju s povrćem stavite na gornju „policu” rerne, a pirinač na srednju i peći oko 35 minuta, odnosno dok supa ne ispari i pirinač ne bude gotovo kuvan. Izručiti povrće preko pirinča, dodati paradajze i vratiti u rernu da se kuva još oko četvrt sata. Servirati preliveno s još malo hladno ceđenog maslinovog ulja.

ZAŠTO NAM JE POTREBAN BAKAR?
Pomaže stvaranju hemoglobina
Ima ga u svežem voću i povrću, između ostalog cvekli, ali i školjkama, orasima, pečurkama…

Jedan od elemenata bez kojih ne bi mogao da se stvori hemoglobin za crvena krvna zrnca je bakar. Ovaj mineral je i sastavni deo proteina i enzima, što znači da učestvuje u mnogim procesima u organizmu, pored ostalog i u formiranju vezivnog tkiva i funkcionisanju centralnog nervnog sistema.
Bakra ima u svežem voću i povrću, školjkama, orasima i pečurkama.
Jedna od biljaka koje sadrže, između ostalog i bakar, je cvekla. Ona je bogata i belančevinama, mastima, ugljenim hidratima i drugim mineralima: kalcijumom, kalijumom, natrijumom, magnezijumom, fosforom, gvožđem, fluorom, manganom, jodom, sumporom, rubidijumom, litijumom, stroncijumom, bromom, i vitaminima grupe B, uključujući i B12, neophodan vegetarijancima. Antocijan, koji joj daje prepoznatljivu boju, je biljni pigment koji pomaže obnavljanje krvi. Cvekla sprečava demineralizaciju kostiju, aterosklerozu i usporava starenje. Potpomaže razmenu materija, reguliše krvni pritisak, snižava nivo holesterola u krvi, održava krvne sudove, podstiče rad jetre. Dobra je preventiva protiv tumora, leukemije, niskog pritiska, ali i gripa, pa je to razlog više da se jede, naročito zimi. Takođe, pospešuje rad nervnog sistema i mozga i organa za varenje.
Kada bakra nema dovoljno u organizmu, dolazi do malokrvnosti, i to najčešće posle bajpasa na organima za varenje, kod onih koji se hrane putem infuzija i kod pothranjene dece. I osobe koje uzimaju velike količine cinka mogu patiti od anemije, a ogleda se kroz bledilo, premor, „kratak dah”, lupanje srca. Tada bi mogla da pomogne i cvekla.
Smatra se da je dnevno potrebno uneti 0,2 do 1,2 miligrama bakra, a uravnoteženom ishranom unese se i mnogo više. M. R.

JOŠ JEDNOM O SURUTKI
Dobre strane surutkinih proteina
Obezbeđuju organizmu mnoštvo korisnih materija, a značajno potpomažu regeneraciju jetre, preopterećene tokom praznika

Već smo pisali da je surutka, „nusproizvod” sirenja sira, korisna za organizam jer sadrži minerale: natrijum, kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, bakar, kobalt, mangan, molibden, vitamine, aminokiseline i belančevine, nemajući, pri tom, mnogo kalorija. Stoga, kao i zato što brzo stiže do svih organa, nadoknađuje organizmu mnoge deficite.
Surutkini proteini idealan su izbor kada se organizam suočava sa specifičnim medicinskim izazovima. Na primer, imaju potencijalno pozitivno dejstvo kod smanjenog apetita, povišenog holesterola, čak i zubnih naslaga i karijesa. Osim toga, potpomažu regeneraciju jetre, pa je sada, posle svih zimskih praznika i krkanluka vezanih za njih, dobro obratiti se „staroj dobroj surutki” kako bi se ova najveća fabrika u organizmu, oporavila i osposobila za normalan rad.
Pošto sadrže većinu belančevina kao majčino mleko, hrana za bebe koja je pravljena s njima je, posle dojenja (kad ono nije moguće), drugi najbolji način hranjenja novorođenčadi.
Surutka je izvanredan izvor proteina i za trudnice, kod kojih je za trećinu povećana potreba za belančevinama. Ona sadrži kompletne proteine i obezbeđuje organizmu sve esencijalne aminokiseline koje su neophodne za dobro zdravlje. Onima koji vode aktivan život potreban je tokom dana visok nivo energije, koje im ovi proteini mogu obezbediti. Važni su i atletičarima, pošto se prerađuju direktno u mišićnom tkivu, za razliku od drugih belančevina koje se prerađuju u jetri, pa omogućavaju brz oporavak mišića posle treninga.
Proteini iz surutke idealan su izbor i za starije osobe, pogotovo one sa smanjenim apetitom. Osim što obezbeđuju energiju za organizam, oni i podižu imunitet. Na njihov blag ukus lako se može navići, a lako ga je i prilagoditi ličnom ukusu u različitim proizvodima. Druga velika dobrobit ovih proteina za starije zasniva se na njihovoj sposobnosti da spreče osteoporozu – razređenost kostiju karakterističnu za to životno doba. Kako su pokazale studije sprovedene na Bostonskom univerzitetu, nedovoljan unos belančevina u starijim godinama dovodi do značajnog razređenja kostiju, posebno bedrene i kičme, pa surutka može da ih nadoknadi, čak i osobama koje su alergične na laktozu (mlečni šećer).

Inače, surutkini proteini sastoje se iz čitavog lanca belančevina. Među njima su beta-laktoglobulin, alfa-laktalbumin, imunoglobulini, glikomakropeptid, laktoferin, laktoperoksidaza, lizosomi i BSA (goveđi serum albumin).
Beta-laktoglobulin ima korisnu osobinu da vezuje vitamine rastvorljive u masti, pomažući organizmu da ih lakše iskoristi. Alfa-laktalbumin je prvo pronađen u majčinom mleku. Sadrži mnogo triptofana, esencijalne aminokiseline koja ima potencijalnu dobrobit za osobe s nesanicom i pod stresom. Imunoglobulini, kao što je poznato, obezbeđuju imunitet i deci i odraslima, a pronađeni su kao dominirajući protein u kolostrumu, mleku koje se luči nekoliko dana posle porođaja. Jedini su u stanju da vezuju kalcijum. Glukomakropeptid pomaže kontrolu i sprečava stvaranje naslaga na zubima i njihovo kvarenje. Laktoferin, osim sposobnosti da vezuje gvožđe i pomaže njegovu iskoristljivost, sprečava rast bakterija, uključujući i patogene, istovremeno pomažući razvoj korisnih, poput bifidusa, čime se uspostavlja dobra crevna flora. Može da pomogne i kod upala. Sprečava i rast gljivica. Laktoperoksidaza sprečava razvoj bakterija zavisnih od gvožđa.
Zanimljivo je da surutkini proteini mogu pomoći kod mršavljenja pošto pomažu povećanje mišićne mase. Pored toga, pomažu da se osećamo sitima jer utiču na povećanje nivoa hormona koji smanjuje apetit.
Ipak da bi se izbegao proliv, ne treba preterivati s količinom.

Prevela s engleskog: M. R.