„DNEVNIK” SAZNAJE OSNOVNI ZAKON VOJVODINE USKORO
PONOVO NA DNEVNOM REDU POKRAJINSKE SKUPŠTINE
Strategija vojvođanske samoodbrane
Jedan od razloga za ponovno aktiviranje vojvođanske vlasti na rešavanju ustavnog položaja Pokrajine mogao bi se naći u sve učestalijim najavama republičke vlasti u formiranju da na vojvođansko pitanje neće gledati nimalo blagonaklono. - Najavljena mogućnost internacionalizacije vojvođanskog pitanja

U narednim nedeljama Skupština Vojvodine najverovatnije će nastaviti proceduru za usvajanje osnovnog zakona AP Vojvodine, saznaje „Dnevnik”. Prema saznanjima našeg lista, ključni razlog za ponovno aktiviranje pitanja ustavnog položaja Pokrajine, koji se definiše ovim aktom, jeste institucionalna kriza koja na republičkom nivou nije rešena ni posle vanrednih parlamentarnih izbora.
Prednacrt osnovnog zakona već je usvojen u pokrajinskom parlamentu početkom prošle godine, a rok za izjašnjavanje o nacrtu tog akta odavno je istekao, što zbog neslaganja vladajućih stranaka u Pokrajini, pojedinim rešenjima tog teksta, što zbog prećutne saglasnosti autonomaških stranaka s partnerima na republičkom nivou da se taj posao odloži do izrade teksta novog republičkog ustava. Kako je, međutim, rad Republičke ustavne komisije prekinut raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, čime je do daljeg odložen i posao na ustavnim promenama, vojvođanska administracija je odlučila da prednacrt osnovnog zakona izvadi iz fioke.

Neizvesna pozicija

Da pokrajinska administracija namerava da se ozbiljnije pozabavi vojvođanskim pitanjem, a zbog sve neizvesnije pozicije pokrajinske vlasti u okviru nove konstelacije političkih snaga na republičkom nivou, ukazuju i pojedini potezi pokrajinske vlade. Izvršno veće Skupštine Vojvodine je ovih dana apelovalo i na aktuelnu i na buduću vladu da, prilikom donošenja zakona i odluka koje se tiču Vojvodine, prestane zaobilaženje pokrajinskih organa. Tako se, paralelno sa stidljivim podsećanjima na minimalne i u praksi često potpuno neostvarene ingerencije Pokrajine, na poslednjoj sednici PIV-a mogao čuti i podatak da pokrajinski organi gotovo uopšte nisu u poziciji da bar donekle utiču na odluke republičke administracije, koje se tiču Vojvodine i njenih građana.
Štaviše, u PIV-u su zaključili da su u proteklom periodu, sem retkih izuzetaka, obično bili prinuđeni da se o predlozima zakona i svim drugim novim republičkim propisima informišu iz novina, ili eventualno preko Interneta, odnosno da nisu mogli da utiču na njih i daju svoje mišljenje pre njihovog usvajanja.

Najmanje 61 glas „za” Ukoliko Skupština Vojvodine tekst osnovnog zakona uskoro vrati u proceduru, što je, prema saznanjima našeg lista, veoma izvesno, za njegovo usvajanje će biti potrebno obezbediti najmanje 61 glas. Sudeći prema rasporedu mandata, to možda i neće biti težak posao, ukoliko se oko sadržaja osnovnog zakona usaglase DS i LSV koje imaju najviše poslanika u parlamentu. Ako te dve stranke ostanu pri alternativama koje su unele u tekst zakona, poslanici će moći da biraju između dve verzije teksta, a pobediće ona opcija za koju se izjasni većina od 120 poslanika, među kojima je 29 iz DS, 24 iz LSV, 17 iz SVM, 14 iz DSS, četiri iz RV, sedam iz KV, četiri iz LS, dva iz DHSS, po jedan iz PDS, HNS, JUL, SPS, DZVM, DSHV, GSS i Grupe građana, te još 11 poslanika koji su napustili matične stranke.

Tako ispada da je i pored nedvosmislenog prisustva predstavnika Pokrajine (odnosno stranaka koje su na septembarskim izborima 2000. godine u Vojvodini osvojile vlast) u Skupštini Srbije i republičkoj vladi, kao i u raznoraznim Vladinim i skupštinskim odborima i radnim telima, Vojvodina bila uskraćena za mišljenje o odlukama koje se nje neposredno tiču. Tome čak nisu pomogle ni široke javne rasprave, koje su organizovane zbog gotovo svakog novog predloženog zakonskog rešenja, jer je PIV u svemu tome, navodno, redovno bio zaobilažen i šikaniran!
Imajući sve to u vidu, PIV je zatražio od Republičke vlade (koliko od aktuelne, toliko i od buduće) da i one malobrojne ingerencije koje proizlaze iz čuvenog omnibus zakona napokon počnu da se poštuju, odnosno da, do donošenja novog republičkog ustava, svi propisi od prioritetnog značaja za Vojvodinu i jedinice lokalne samouprave na njenoj teritoriji pre usvajanja prođu i kroz pokrajinsku administraciju. Naime, ovaj predlog bi trebalo da doprinese da sve takve odluke i budući zakoni, pre nego što budu upućeni Skupštini Srbije na usvajanje, prethodno budu dostavljeni i pokrajinskom parlamentu, koji bi na njih davao svoje mišljenje i tako obezbedio uticaj pokrajinskih organa na njihovo donošenje.

Podrška autonomiji Kako su pokazala poslednja istraživanja javnog mnjenja, većina građana Vojvodine nije zadovoljna položajem Pokrajine u okviru Srbije. Među nezadovoljnima su i glasači SRS-a i Demokratske stranke Srbije. Kako izveštava Radio B92, najčešći odgovori na pitanja o stepenu autonomije koje daju prosečni stanovnici Vojvodine uglavnom su oni koji se odnose na ekonomsku autonomiju. Podrška autonomiji od kraja osamdesetih do danas izrazito je zastupljena među građanima Vojvodine i zavisi od opšteg stanja u zemlji. Milka Puzigaća iz agencije “Skan” kaže da se podrška autonomiji trenutno kreće između 50 i 60 odsto, a istraživanja pokazuju da podršku autonomiji daju i glasači SRS-a i DSS-a. Funkcioneri SRS-a pod autonomijom Vojvodine podrazumevaju autonomiju lokalne samouprave, a da pitanje autonomije Pokrajine kao celine treba rešiti referendumom. Korak po korak Aktuelna Skupština Vojvodine izabrana je na izborima 24. septembra 2000. godine, kada je DOS bukvalno počistio vladajuće socijaliste u Pokrajini, osvojivši 117 od ukupno 120 mandata u vojvođanskom parlamentu. Iako je ostvarivanje pune autonomije Vojvodine bilo među prioritetnim predizbornim obećanjima pobedničke koalicije, novoj vojvođanskoj administraciji trebalo je gotovo dve godine da pokrene zvaničnu proceduru za definisanje statusa Pokrajine. Otežavajuća okolnost u tom pogledu svakako je bilo i oklevanje Beograda da se tim pitanjem konačno pozabavi. Umesto ustavnih promena i jasnog definisanja autonomije, primenjena je metodologija „korak po korak”, a Vojvodina je dobila takozvani omnibus zakon, kojim joj je vraćen deo ingerencija. DOS-ova većina na republičkom nivou u izradu novog ustava krenula je tek po usvajanju Ustavne povelje SCG, pošto je tom aktu trebalo prilagoditi i ustavni okvir Srbije. S namerom da proces ustavnih promena ubrza, kako je to zvanično pojašnjeno, vojvođanska Skupština prethodno je već pokrenula proces izrade osnovnog zakona i njegov prednacrt usvojen je pre nego što je i formirana republička ustavna komisija.

Istovremeno javnim saopštenjem oglasio se i Pokrajinski ekonomsko-socijalni savet, koji se na jučerašnjoj sednici bavio analizom aktuelne socijalno-ekonomske situacije, te pitanjima uspostavljanja socijalnog dijaloga. Među zaključcima sastanka je i ocena da je Vojvodini „potrebno obezbediti adekvatno učešće u uređivanju privrednog i socijalnog ambijenta kroz utvrđivanje širih ingerencija njene Skupštine i Izvršnog veća, komorskih institucija i drugih organa”.

Ne prepoznaju prijatelje

Međutim, jedan od razloga za ponovno aktiviranje vojvođanske vlasti na rešavanju pitanja ustavnog položaja Pokrajine mogao bi se naći u sve učestalijim najavama nove vlasti u formiranju da na vojvođansko pitanje neće gledati nimalo blagonaklono. Naime, posle decembarskih parlamentarnih izbora u Srbiji je prvi put formiran parlament u kojem nema predstavnika regionalnih i stranaka nacionalnih manjina iz Vojvodine, dok među strankama koje su formirale skupštinsku većinu vojvođanski politički akteri ne prepoznaju „prijatelje autonomije”. S druge strane, odluku o izradi osnovnog zakona APV pokrajinska vlast prethodno je pokrenula s namerom da se aktivnije uključi u ustavne promene i u tom procesu obezbedi što bolje pozicije Pokrajine. Tako je osnovni zakon, kojeg su protivnici autonomije nazivali separatističkim aktom ili novim vojvođanskim ustavom, trebalo da definiše načela i sadržaj buduće autonomije, koja bi se ugradila u novi republički ustav. Usvojenim tekstom prednacrta zakona, predviđeno je bitno proširenje sadašnjih nadležnosti Vojvodine, koja podrazumevaju uspostavljanje zakonodavne, izvršne i sudske autonomije. Podsećamo da je ovaj tekst ipak usvojen sa određenim brojem alternativa, odnosno rešenja kojima se neke od tih ingerencija sužavaju, a u pitanju su prvenstveno ingerencije koje se tiču sudske i delom zakonodavne autonomije.
Prvi nagoveštaji da bi nova vlast mogla da političkim pritiscima izdejstvuje raspuštanje aktuelnog saziva Skupštine Vojvodine i raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora, naišli su na oštar protest vladajućih stranaka u Pokrajini - Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara. Jedinstveno obrazloženje ove tri stranke svodilo se na argumente da bi pokušaj nasilnog raspuštanja pokrajinskog parlamenta bio protivustavan, pošto je odluka o pokrajinskim izborima jedna od isključivih nadležnosti Skupštine Vojvodine. Posle sklapanja parlamentarne koalicije u republičkom parlamentu između DSS-a i SPS-a, kao i najave socijalista da će među njihovim uslovima za podršku konstituisanju nove skupštine i vlade Srbije biti i raspisivanje pokrajinskih izbora, usledile su oštrije reakcije pojedinih vojvođanskih aktera. Tako je visoki funkcioner LSV-a Aleksandar Kravić najavio i mogućnost internacionalizacije vojvođanskog pitanja, ukoliko Beograd pokuša da izvede „novi puč” u Pokrajini.

B. Dragović Savić
A. Grubeša

ZA PODRŠKU VLADI SOCIJALISTI TRAŽE MESTA U UPRAVNIM ODBORIMA JAVNIH PREDUZEĆA
Uhlebljenje ili kontrola vlasti?
I dok u SPS-u tvrde da čelna mesta u javnim preduzećima ne traže radi lične koristi, već radi većeg uticaja na procese u zemlji, postoje i mišljenja da se iza ovakvog zahteva krije jednostavan razlog - apanaža

Socijalistička partija Srbije, prema izjavama većine njenih čelnika, ne traži da bi podržala manjinsku vladu “okrnjenog demokratskog bloka” (DSS, G17 plus, SPO - NS), ministarska mesta niti bilo koje druge uslove, već samo “program te vlade”. Visoki funkcioner socijalista Milorad Vučelić, međutim, poslednjih dana u više navrata je napomenuo da bi ta stranka podršku manjinskoj vladi mogla usloviti i određenim brojem mesta u upravnim odborima javnih preduzeća. Socijalisti, naravno, obrazlažući takav nastup, ne kažu da čelna mesta u preduzećima koja kontroliše država traže zarad lične koristi i prosperiteta (kako bi to moglo da zazvuči), već navode da su “zainteresovani da kontrolišu vlast, ali u skladu sa svojom političkom snagom”.
- Tačno je i to da SPS ima najbolja kadrovska rešenja, a teranje ljudi iz SPS-a u vreme “kriznih štabova” uzrokovalo je propadanje nekih preduzeća - precizira ove zahteve funkcioner SPS-a Zoran Anđelković.
I funkcioner DSS-a Dragan Jočić kaže da mesto u upravnom odboru nije ono što se često podrazumeva da jeste.
- Učešće u upravnim odborima i sličnim telima ne znači novac, niti bogatstvo i trgovinu, već kontrolu. DSS će se truditi da, ako bude formirana vlada s nama u njoj, ostvari kontrolu ljudi koji vode ta preduzeća - kaže Jočić.
Ipak, postoje mišljenja da smisao ovog zahteva SPS-a nije u “kontroli vlasti”. Učinak socijalista tokom njihovih ranijih učestvovanja u upravnim odborima javnih preduzeća, za B-92 juče je razmatrala ekonomska komentatorka radija “Slobodna Evropa” Biljana Stepanović:

U Savetu bez komentara Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije svojevremeno je od kabineta Zorana Đinđića tražio da im se dostavi spisak članstva u upravnim odborima svih ministara u toj vladi. Kako na taj zahtev nije odgovoreno na način koji je zadovoljio Savet, ovo telo je potom napustilo nekoliko članova, uz obrazloženje da Vlada zapravo i nema volju da se bori protiv korupcije. Ipak, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać juče nije želela da komentariše zahtev SPS-a za participacijom u upravnim odborima, navodeći da ne želi “da uvlači Savet u još jednu priču”, dok se ne završi rasprava o korupciji u procesu privatizacije. Na našu opasku da ovakvi zahtevi stvaraju mogućnost za korupciju već u samim pregovorima o formiranju Vlade, Baraćeva je odgovorila s “da, ali bi bilo bolje da sačekamo malo s tom pričom”.

- NJihov uticaj je bio katastrofalan, jedan čovek je imao po nekoliko funkcija u upravnim odborima i to je za njih uglavnom značilo apanažu, koja se može kretati od otprilike 30.000 do 150.000 dinara mesečno, a možda i više. Ja ipak ne verujem da će socijalisti presudno uticati na rad preduzeća ako ponovo uđu u njihove upravne odbore, to će više biti način da se izdržavaju o tuđem trošku. Za SPS je dovoljno što neće biti novih izbora i što neće morati da strahuju da li će osvojiti cenzus i što će, eventualno, uhlebiti neke svoje članove - ocenila je Biljana Stepanović, napominjući da “oni u vladu ne mogu da uđu i zato to i ne traže”.
Novosadski privatnik Vladimir Stojanović koji je, između 1993. i 1997. godine bio ministar u SPS kabinetu Mirka Marjanovića, smatra da članovi upravnih odbora javnih preduzeća ipak donekle mogu da utiču na određene elemente ekonomske politike, ali samo zato što je čitav sistem pogrešno postavljen.
- U Sloveniji 70 odsto ljudi ne zna ko im je predsednik vlade. Kod nas članovi upravnih odbora mogu da utiču na neke stvari jer ih se ljudi boje, s obzirom na to da se na ta mesta dolazi po osnovu političke moći i vlasti - ističe Stojanović.
I u DSS-u i u SPS-u, uprkos izjavama potpredsednika Demokratske stranke Borisa Tadića da je, još u vreme pregovora s DS-om o stvaranju vlade demokratskog bloka, bilo nekih pregovora između socijalista i Demokratske stranke Srbije, tvrde da nije došlo ni do kakve “trgovine”. Naprotiv, u tim strankama tvrde da nisu razgovarali o mestima u upravnim odborima već da rade u interesu Srbije. Dragan Jočić tvrdi da ta stranka ni nema nameru da trguje ni prilikom dogovora o podršci manjinskoj vladi. Na pitanje šta stranke koje su u kombinaciji za davanje podrške budućem kabinetu mogu da očekuju zauzvrat i kako zamišlja formiranje manjinske vlade bez ustupaka, Jočić odgovara kontrapitanjem.
- A kako je moguće da je poslednje dve godine Srbijom vladala vlada koja je imala manjinu u narodu? Formiranje vlade nije trgovina te vrste da se nešto kupuje, a nešto prodaje. Jedna partija može da očekuje da politika nove vlade neće biti politika koju je ta stranka vodila u svojoj vladi, a druga stranka će podržati ako joj program bude odgovarao - kaže Jočić.

V. Čvorkov