ANKETA „NOVOSADSKE HRONIKE KAKO SE ŽIVI OD PLATE
Ako se nešto ne promeni, ješćemo šapurike
Od 100 ispitanika, osamdeset troje od mesečne zarade ne može da plati hranu i račune. - Za male penzije, krivi političari. - Kompjuter luksuz za visokoobrazovane

Gradski čelnici verovatno s ponosom ističu podatak da je Novi Sad zbog najviše prosečne mesečne zarade zaposlenih, jer nezaposleni, kao i oni koji ne primaju platu a rade, ne ulaze u ovaj prosek), prvi na listi gradova u Srbiji.
U telefonskoj anketi “Novosadske hronike” pitali smo Novosađane kako izlaze na kraj s “najvišom platom”u Srbiji. Od 100 anketiranih, čak njih 77 reklo je da nije zadovoljno platom, uglavnom zbog toga što ne pokriva osnovne životne potrebe, dok se njih sedmoro nije izjasnilo, odgovorivši da “ne znaju da li bi trebalo da budu zadovoljni primanjima”.
- Svakog dana od zaposlenih u prosveti traži se sve više, a s druge strane osećamo se poniženim jer ne možemo da živimo od svog rada - objašnjava razloge svog nezadovoljstva jedna učiteljica i dodaje da za nju nije uteha to što svi malo zarađuju.

Ništa od štednje

Samo njih šesnaestoro reklo je da može normalno da živi od novca koji zarađuje. S druge strane, svi koji su rekli da imaju dovoljno para, požalili su se da ne mogu ništa da uštede, ili da žive veoma skromno.
- Privatnici veoma malo cene obrazovanje. Nas koji smo završili fakultete i one sa srednjom školom, kada je reč o plati, tretiraju isto. Ulažem ogromnu energiju i mislim da nisam dovoljno plaćena - kaže devojka koja u jednoj privatnoj firmi radi kao inokorespodent.
Primanjima nisu zadovoljni ni penzioneri.

- Svima je poznato da su penzije male i nedovoljne da bi nam omogućile bezbrižnu starost. Pomažu me deca, umesto da ja od svoje ušteđevine pomognem njima. Imam za hleb, mleko i da platim račune. Najveća mi je briga da li će deca imati dovoljno novca da me sahrane. Kakav je to život kad ni za sahranu ne možeš da uštediš? - pita se sedamdesetogodišnji penzioner.
Najstariji Novosađani najviše žale zbog toga što ne mogu unucima da kupe bicikl, ili krijući “tutnu” koji dinar u džep. Za malu penziju, oni krive političare i to sve bez izuzetka. Najveća stavka njihovog skromnog budžeta su lekovi. Neki od njih za lečenje mesečno moraju da izdvoje i do 5.000 dinara.
Iako mnogi ne znaju šta se zapravo podrazumeva pod mesečnim troškovima, od 100 ispitanih, osamdeset troje se izjasnilo da od mesečne zarade ne može da plati hranu i račune.
- Najviše izdvajamo za stanarinu, vodu, grejanje. Na kraju meseca neki od računa uvek ostane neplaćen, jer pored svih ostalih troškova koje imamo, dve plate ne mogu da sve da pokriju - kaže službenica koja zarađuje 12.000 dinara mesečno.

Ostane za članstvo u biblioteci

Službenica u banci žali se da od plate ne može da napuni frižider, pa ga dopunjavaju rođaci sa sela, a tridesetsedmogodišnji inženjer bi voleo da može sebi da priušti stručne knjige i časopise, kako bi mogao posao da radi valjano i prati trendove. Više odgovora upućuju na to da plate Novosađana ne pokrivaju ni sredstva za ličnu higijenu, garderobu, kupovinu kompjutera. Nastavnica razredne nastave kaže da joj od plate ode na račune isto koliko i na hranu i da za ono što joj ostane može da kupi samo piratske CD-ove i plati članstvo u biblioteci.
- Razvedena sam i sama izdržavam dvoje dece. Sa platom od 300 evra mogu da platim hranu i račune, ali ništa preko toga - objašnjava direktorka prodaje u jednom građevinskom preduzeću.
Diplomirani ekonomista u penziji kaže da za školovanje dva studenta mesečno izdvaja 60.000 dinara, da zbog toga ne ide na godišnji odmor, čak im je luksuz kupovina novog televizora.
Oni koji su nam dali optimističnije odgovore i kod ovog pitanja ostali su u manjini. Iako od plate mogu da pokriju mesečne troškove, nezadovoljni su poslom. Četrdesetogodišnji vozač, od plate može da izmiri mesečne troškove, pa čak i da kupi nešto ženi i deci, ali mu nedostaje vreme provedeno s njima. Sličan odgovor dobili smo od privatnika, koji iako zadovoljan koliko zarađuje, kaže da “radi kao Nemac” i kad sve sabere ima dovoljno novca, ali nema život.
Sudeći po odgovorima, plate Novosađana ne mogu da zadovolje čak i one najskromnije prohteve, a da bi “normalno” živeli nedostaje im od tri do 25 hiljada dinara. Najveći broj ispitanika je reklo da bi sa još 10.000 dinara uz njihova sadašnja primanja mogli da prežive mesec bez zaduženja u banci ili kod prijatelja. Manjem broju Novosađana nedostaje od četiri do osam hiljada dinara, dok se nekolicina izjasnila da im za lagodan život nedostaje oko 25.000 dinara.

Evropska plata umesto prodaje nasledstva

- Ukoliko bi zarađivala duplo više od ovog sada mogla bih da obnovim garderobu, jer mi sve već staro i demode - kaže žena koja radi u bolnici kao pomoćni radnik.
Nekima od njih ni još jedna plata ne bi bila dovoljna. Profesor srpskog i direktor osnovne škole misli da mu je potrebna evropska plata, da ne bi morao da prodaje nasleđenu imovinu kako bi sebi priuštio kupovinu automobila, ili otišao na letovanje.
- Da ne budem neskroman, trebalo bi mi još 24.000 dinara da ne bih crveneo kad mi deca traže novac za izlaske - ispričao nam je sugrađanin koji je zaposlen u pekari.
Mnogi od ispitanih nisu mogli tačno da kažu koliko im novca nedostaje da bi podmirili mesečne troškove.
S obzirom na mala primanja, za Novosađane je luksuz relativna stvar. U zavisnosti od zanimanja i godišta, razlikuju se i interesovanja. Odlasci na letovanja i zimovanja i putovanja predstavljaju luksuz za najveći broj građana. Za fakultetski obrazovane, luksuz su kompjuter, laptop, stručna literatura, dok je za penzionere to odlazak u banju.
- Za mene je luksuz sve, pa čak i odlazak u bioskop, a ako se ovako nastavi moraću da jedem “šapurike” - žali se tridesetčetvorogodišnji trgovac.

Ekipa „Novosadske hronike”

PODACI REPUBLIČKOG ZAVODA ZA STATISTIKU I TRŽIŠTE RADA
Sve više kvalifikovanih radnika čeka posao
U Novom Sadu zaposleno 153.022 radnika. - 35.884 ljudi u januaru tražilo posao. - 55 odsto nezaposlenih žena i 47 odsto mladih do 30 godina. - Prosečna plata u privredi, u decembru, iznosila 17.343, a u vanprivredi 21.863

Prosečna neto zarada u Novom Sadu, decembra prošle godine, u privredi je iznosila 17.343 dinara, dok je u vanprivrednim delatnostima bila 21.863 dinara. Ovo su zvanični podaci Republičkog Zavoda za statistiku po kojima se Novi Sad i Južno bački okrug svrstavaju u red sa najvišim primanjima.
Međutim, ako se uzme u obzir da je potrošačka korpa proteklog meseca iznosila oko 15.000 dinara, postavlja se logično pitanje - kako naši sugrađani uspevaju da “sastave kraj sa krajem”?

Prema podacima od 31. decembra prošle godine, obrađenim u Nacionalnoj službi tržišta rada, u Novom Sadu je ukupno zaposleno 153.022 radnika. Od toga u društvenom sektoru radi 122.483, a u privatnom 30.539. U odnosu na isti period prethodne godine broj zaposlenih je porastao za sedam odsto, a uočljiv je i veliki porast privatnog sektora koji je neophodan da bi se osetio uticaj ovog sektora na broj nezaposlenih u našoj zemlji. Sada je taj udeo svega dvadeset odsto.
Međutim, čekaonica u službi za tržište rada je i dalje puna kako mladih tako i sredovečnih ljudi koji čekaju zaposlenje. U januaru je 35.884 ljudi tražilo posao u ovoj službi.

Prema rečima direktora ove službe Siniše Nadbantića, 10.307 osoba su u kategoriji nestručnih radnika što je za šest odsto više nego protekle godine. Nezaposlenih, stručnih, osoba u ovoj službi je registrovano 25.537 a to je za 0,1 odsto više u odnosu na prošlu godinu.
- Kada je reč o stručnim radnicima, za 2,4 odsto je povećan broj kvalifikovanih dok je za 1,5 onih sa srednjom stručnom spremom. Zadržavanje na tržištu je isto kao i proteklih godina. U tom segmentu se ništa nije promenilo- kazao je Nadbantić i dodao da je u gradu registrovano 20.074 ili 55 odsto nezaposlenih žena, da je prijavljeno 17.117 osoba ili 47 odsto mladih do 30 godina koji prvi put traže zaposlenje. 23.619 ili 65 odsto je na najdužem čekanju na zaposlenje, od jedne do tri godine.
U evidenciji ove službe registrovano je 9.000 osoba koje primaju socijalnu nadoknadu. Oko 80 odsto su tehnološki viškovi u stečajnim preduzećima kojima se, pored socijalne nadoknade, uplaćuje i penzijski staž. Ostali dobijaju nadoknadu jer su bili zaposleni na određeno vreme duže od godinu dana, što je i uslov da dobiju nadoknadu. Prosečna visina nadoknade je oko 8.000 dinara, a u odnosu na 2000. godinu 3,3 odsto više ljudi je prima.

M. Gelo

PROJEKAT „LEPA SRBIJA” ČEKA NA NOVI SAD
Šansa za nekvalifikovane radnike
U Beogradu i Nišu je počela realizacija projekta, ali Novi Sad još nije uključen jer nije potpisan odgovarajući sporazum o sprovođenju projekta. – Radnici će biti obučavani i zapošljavani na određeno vreme, s tim da će neki po završetku akcije kod izvođača radova dobiti posao na neodređeno vreme

Republičko ministarstvo za rad i zapošljavanje pokrenulo je, uz podršku Ujedinjenih nacija - Program za razvoj, projekat privremenog zapošljavanja i stručne obuke “Lepa Srbija”. U projekat, čiju su realizaciju obezbedile vlade Kanade, Holandije i Austrije biće uložena oko dva miliona dolara, a novac je namenjen ulepšavanju Beograda, Niša i Novog Sada, izjavio je za naš list Dragutin Šovljanski, menadžer ovog projekta.
- Vlada Austrije je 12. decembra prošle godine potpisala Ugovor o donaciji sa Programom za razvoj UN , čime se projekat, pored Beograda i Niša proširuje i na Novi Sad kome je namenjeno preko 100.000 evra. Realizacija programa i njegovo praćenje su obezbeđeni preko Nacionalnog upravnog komiteta u kojem su ministar za rad i zapošljavanje, predstavnici Republičkog zavoda za tržište rada, donatori i predsednici skupština gradova učesnika. U Beogradu i Nišu je počela realizacija projekta, ali Novi Sad još nije uključen jer nije potpisan odgovarajući sporazum o sprovođenju projekta – kaže Šovljanski.

Još uvek na „stend baju”

Novac za projekat je već uplaćen na račun Programa za razvoj UN u NJujorku i uskoro će biti prebačen u Beograd što će značiti i stvaran početak projekta. Zato se očekuje da Novi Sad odredi ko će biti zadužen za sprovođenje projekta.

- Iz razgovora sa gradskim čelnicima, zaključili smo da će Novi Sad konkurisati s projektom uređenja Katoličke porte. Rečeno je da se planira zamena infrastukture ispod Katoličke porte a nakon toga bi se pristupilo parternom uređenju. Sve dok ne bude stigao projekat ne možemo reći koliki će broj nezaposlenih s Tržišta rada, kao ni koja struka, dobiti poziv na obuku. Pošto je reč o specifičnoj vrsti posla treba videti koja su u Novom Sadu deficitarna zanimanja koja bi najlakše mogla da se obuče. Isto tako tek kada se vidi kompletan projekat znaće se ko je taj ko treba da organizuje obuku i koliko će to koštati. Sve je sada na “stend baju” dok se ne vidi ko će na nivou grada Novog Sada biti operativni nosilac celog projekta – ističe Šovljanski i dodaje da je rok za realizaciju projekta 15 meseci, ali da bi ipak obuka i radovi trebalo da se obave u toku ove godine.
Prema rečima direktora Nacionalne službe za zapošljavanje u Novom Sadu Siniše Nadbantića , projekat “Lepa Srbija” trebalo bi da počne u drugoj polovini ove godine, a podrazumevaće profesionalnu obuku u građevinarstvu za nezaposlene, niskokvalifikovane, koji će biti angažovani na poslovima obnavljanja zgrada, infrastrukture, šetališta ili parkova u odabranim delovima grada.

Javni konkurs za izvođače

- Početak akcije podrazumeva raspisivanje oglasa za obavljanje radova, da se utvrdi o kojim objektima i delovima grada je reč. Potom sledi zaključivanje ugovora s izvođačima, a nacionalna služba za zapošljavanje bi trebalo da obezbedi određene profile nezaposlenih - objasnio je Nadbantić i dodao da će napraviti selekciju radnika koje će potom i obučavati.
Radnici će biti zaposleni na određeno vreme, a predviđena je i isplata zarada. Jedan broj njih će posle završetka akcije ostati kod izvođača radova i biće zaposleni na neodređeno vreme.
Po Zakonu o javnim radovima, biće objavljen konkurs na kojem će izvođači moći da iznesu svoje ponude.
- Jedan od uslova u projektu je da se i građani romske nacionalnosti uključe u akciju. Oni bi obavljali pomoćne poslove za koje bi dobili platu. Kriterijum će biti isti za sve, pa će i Romi dobiti šansu da ostanu zaposleni na neodređeno vreme - rekao je direktor Nadbantić, izražavajući očekivanje da će se već krajem leta steći uslovi za raspisivanje javnog poziva građanima za prijavljivanje u ovu akciju, koja je već pokazala dobre rezultate u susednoj Bugarskoj.

M. Gelo
LJ. Malešević

U HUMANITARNOM FONDU „PRIVREDNIK”
Računarska radionica za darovitu decu
Velika je čast za grad da pomaže deci koja su natprosečno inteligentna, a slabijeg imovnog stanja – kazao predsednik Izvršnog odbora grada Branislav Pomoriški

Pitomci i štićenici Humanitarnog fonda “Privrednik” dobili su na poklon od gradske vlade računarsku radionicu vrednu oko pola miliona dinara. “Mensa” je ustupila svoje prostorije na Keju žrtava racije 2 u kojima će 12 računara biti na usluzi pitomcima, štićenicima, ali i radnicima uprave i građanima koji žele da pohađaju časove da bi se obučili za rad na računaru.
- Velika je čast za grad da pomaže deci koja su natprosečno inteligentna, a slabijeg imovnog stanja – kazao je predsednik Izvršnog odbora grada Branislav Pomoriški koji je otvorio radionicu. – Ovo je najbolji način da i grad afirmiše rad, štednju i čestitost, postulate ”Privrednika”.
Član Izvršnog odbora zadužen za zdravstvo i socijalnu zaštitu Miloš Lučić istakao je da je ovo nastavak saradnje ovog fonda i grada koji sa po 3.000 dinara stipendira 15 pitomaca “Privrednika”. Predavači će biti pitomci fonda koji su na završnoj godini Elektrotehničkog fakulteta. D. L.- Foto: B. Lučić

NAKON NESREĆE NA GRADILIŠTU MOSTA SLOBODE
Povređeni radnik van životne opasnosti
Novinaru i fotoreporteru „Dnevnika” juče nije dozvoljeno da obiđu mesto na gradilištu kod najvećeg novosadskog mosta, gde je radnik povređen

Nenad Nikolić, koji je povređen na gradilištu Mosta slobode, operisan je i smešten na Klinici za ortopediju Kliničkog centra “Novi Sad”. Kako nam je rekao dr Zoran Gojković, koji ga je primio i operisao, Nikolić je primljen s polomljenom karlicom i levom potkolenicom, a ima i povrede stomaka i grudnog koša. Juče je bio na ultrazvučnim i ce-te snimanjima a njegovo stanje se prati. Za sada, stanje mu je stabilno. Da podsetimo, Nikolić je povređen u utorak popodne, kada je betonski blok težak 200 kilograma pao na njega.
Novinaru i fotoreporteru “Dnevnika” juče nije dozvoljeno da obiđu mesto na gradilištu kod najvećeg novosadskog mosta, gde je radnik povređen. Obezbeđenje na kapiji gradilišta nam je objasnilo da je nemačka firma DSD “Dilindžer”, koja je i glavni izvođač obnove Mosta slobode, zabranila ulazak nezaposlenima na gradilištu, bez posebnog odobrenja. Na pitanje od kada traje zabrana, čuvar nam je odgovorio da je tako od početka radova.
Od radnika na gradilištu smo saznali da su zainteresovani građani, ipak, nekoliko puta ulazili u gradilište da bi posmatrali radove. Kako su naveli, bilo je i starijih sugrađana s unucima.
Nezvanično smo saznali da povređeni radnik radi za DSD. Ipak, do zaključenja ovog izdanja, nismo uspeli da razgovaramo s menadžerom projekta obnove Mosta slobode dr Frankom Minasom iz nemačke firme. Rečeno nam je da Minas danas kasno posle podne dolazi u Novi Sad. LJ. P. - Đ. B.- Foto: F. Bakić

SVETSKA BANKA - PROGRAM ZA PODRŠKU MALIH I
SREDNJIH PREDUZEĆA ORGANIZUJE OBUKU U NOVOM SADU
Oprema na lizing
Jednodnevni kursevi SEED-a 9. i 13. februara u agenciji „Alma mons”

Svetska banka - Program za podršku i razvoj malih i srednjih preduzeća u Jugoistočnoj Evropi (SEED) - organizuje u Novom Sadu 9. i 13. februara jednodnevne kurseve o lizingu i njegovim prednostima koje, u odnosu na ostale načine finansiranja preduzeća, pruža za nabavku opreme i vozila. Kursevi pod nazivom “Finansijski lizing” biće održani u agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća “Alma mons” u Dunavskoj 13.
- Pogrešno je uverenje da se samo automobili mogu nabavljati lizingom. Naše iskustvo pokazalo je da lizing preduzećima omogućava da otpočnu posao, bilo da je reč o nabavci kompjutera ili piksli - rekla je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Jasmina Vignjević iz SEED-a, koji je do sada za mesec dana organizovao lizing obuku za 250 malih i srednjih preduzeća. Kursevi su uglavnom održavani u Beogradu, a namera SEED-a je da obuku, pogotovo u lizingu poljoprivredne opreme, ponudi i u Vojvodini.
U zemljama u tranziciji se kroz ugovore o lizingu godišnje finansira oprema vrednosti 40 milijardi dolara. A koliko kod nas, prema rečima Vignjević, tržište vapi za tim načinom finansiranja ilustruju interesovanja privrednika da na lizing nabave kravu ili jato gusaka.
Šta je za korisnika lizinga atraktivno? Vignjević navodi da se lizing najčešće nudi bez dodatnih sredstava obezbeđenja. Zbog toga je i zaključivanje ugovora o lizingu jednostavnije i brže u odnosu na klasični bankarski kredit. Prednost lizinga je i u tome što daje mogućnost da se započne ili razvije biznis sa minimalnim početnim ulaganjem. Pri tome, mesečna rata može biti otplaćena iz profita ostvarenog na osnovu korišćenja opreme koja je uzeta na lizing.
Na kursevima koji će SEED održati u Novom Sadu biće reči o zakonskim okvirima, vrsti i sadržaju ugovora o lizingu, njegovom računovodstvenom tretmanu, oporezivanju, garancijama i riziku u ovakvom načinu poslovanja. Cena kursa je 3.000 dinara po učesniku. S. N.

DANAS U AUTO - MOTO KLUBU
Tehnički pregled taksi vozila

Vanredni tehnički pregledi novosadskih taksi vozila, koja će među prvima dobiti nove žuto - bele table s grbom grada, obavljaće se danas u Auto - moto klubu. Posle tehničkog pregleda, kojem prisustvuje policija i inspekcija, izdavaće se i prve taksi table.
Da bi se podelilo 1.000 novih tabli, koliko je grad nabavio, biće potrebno dve - tri nedelje. Prema rečima člana Izvršnog odbora grada zaduženog za saobraćaj Siniše Bubnjevića, prvih dana iz saobraćaja se neće isključivati taksisti koji nemaju table. Iako u gradu saobraća oko 1.500 taksista prema Bubnjevićevoj proceni gradu treba 1.050 taksista. Đ. B.

EKUMENSKA HUMANITARNA ORGANIZACIJA
Znanjem protiv side
Učenicima s blagom mentalnom ometenošću Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Dr Milan Petrović” od ponedeljka će volonteri EHO - a govoriti o načinu prenošenja i zaštiti od HIV virusa, side i drugih polno prenosivih bolesti

Volonteri Ekumenske humanitarne organizacije u ponedeljak počinju pilot projekat edukativnih radionica “Znanjem protiv eidsa”u školi “Dr Milan Petrović”.
Prema rečima koordinatora projekta Jarmile Bujak - Stanko, edukativne radionice će biti održane u 20 odeljenja srednje škole i osmih razreda koja pohađaju učenici s blagom mentalnom ometenošću.

Za osmake i srednjoškolce

- Planirano je i da se edukacija proširi na 12 škola u Vojvodini koje pohađaju deca s posebnim potrebama. Takođe, novi ciklus projekta “Znanjem protiv eidsa “ nastavlja se u vojvođanskim osnovnim školama. Do kraja ove školske godine o sidi i drugim polno prenosivim bolestima biće upoznato oko 25 hiljada osmaka - rekla je Bujak - Stanko.
Tokom prošle školske godine, edukativne radionice su održane u 460 osnovnih i srednjih škola u Vojvodini. Projektom su bili obuhvaćeni učenici prvog razreda srednjih škola i svi osmaci osnovnih škola. Preko 40 hiljada učenika je prošlo kroz EHO-ove radionice i podeljeno je isto toliko brošura s osnovnim informacijama o sidi i eidsu.
Rezultati prošlogodišnjih testova, koji su deca dobila da urade pre edukacije, pokazuju da je 89 odsto čulo za postojanje eidsa i to najviše preko škole ili medija. Deca su imala osnovne informacije o hivu i eidsu, ali ne dovoljne da se zaštite od infekcije. Uglavnom su znali da je to bolest koja se prenosi seksualnim putem, ali su mislili da je to nešto čega nema u našoj zemlji, te da stoga ne moraju da budu previše oprezni. NJih 16 odsto je znalo da hiv i eids postoji u Srbiji i Crnoj Gori, a svega četiri odsto ih je znalo da nabroji sve načine prenošenja hiv infekcije.

Pilule protiv infekcije

Oko tri procenta učenika je znalo da nabroji dva osnovna načina zaštite od hiva, a čak blizu 55 odsto smatra da ih pilule za kontracepciju mogu zaštititi od infekcije. Oko šest procenata osmaka i učenika prve godine srednje škole su seksualno aktivni, ali ih oko tri odsto koristi kondom.
- Analizirajući rezultate testova vidi se da je predznanje celokupne populacije učenika osmog razreda osnovne škole i prvog srednje izuzetno nisko i potvrđuje potrebu za sveobuhvatnom edukacijom - kaže Bujak Stanko i ističe da će EHO edukaciju držati i naredne školske godine, a da će se potom ova organizacija zalagati da osnovna znanja o hivu, eidsu i polno prenosivim bolestima budu uvrštena u nastavni plan i program osnovnih i srednjih škola.
Informacije o projektu “Znanjem protiv eidsa” mogu da se dobiju preko i-mejla redline@eunet.yu, a podaci o HIV-u, eidsu i bolestima koje se prenose seksualnim putem na sajtu www.crvena-linija.co.yu. Takođe, na telefone 360 - 299 i 065/360 - 299 - 9 mogu da se dobiju dodatne informacije.

R. Pejić

PROTESTNI ZBOR RADNIKA U "HINSU"
Stečaj bolji od neizvesnosti
Preduzeće ima dug od oko 180 miliona dinara, a radnicima duguje oko 60 miliona dinara

Polovina od 320 radnika juče se na protesnom zboru, koji je sazvao odbor Samostalnog sindikata u AD "Hins", saglasila da treba smeniti rukovodstvo zbog toga što fabrika ne radi zvanično od januara prošle godine i što radnicima nije isplaćeno 17 plata. Tužbe sudu zbog neisplaćenih plata podneli su svi zaposleni. Dogovorili su se da sazovu sednicu Skupštine preduzeća na kojoj će smeniti članove u Skupštini i izabrati nove, a oni onda postaviti i nov Upravni odbor. O datumu održavanja Skupštine, obavestiće kolege pismenim putem. Radnici su odredili i delegaciju koja će tražiti prijem kod predsednika Skupštine AP Vojvodine Nenada Čanka i gradonačelnika Novog Sada Borislava Novakovića, da bi ih upoznali sa nezavidnim položajem u kojem su se, po njihovom mišljenju, našli krivicom rukovodstva firme.
Predsednica Sindikata energetike, petrohemije, hemije i nemetala Novog Sada Nada Vidović rekla je da će u ponedeljak doći u preduzeće s pravnikom iz Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata da bi pregledali rešenja po kom osnovu radnici ne dolaze na posao. Svaki radnik, kazala je Vidović, mora imati rešenje o tome zašto ne radi.
- Ukoliko rešenja ne budu postojala u firmi, podneću krivičnu prijavu protiv rukovodstva preduzeća - istakla je Vidović.
Ona je upoznala zbor i s naporima koje je ulagala ne bi li se prošle godine pokrenula proizvodnja, jer je postojala dobra ponuda ruske firme za lon poslove, koja se nažalost nije realizovala.
Vršilac dužnosti direktora "Hinsa" Jelena Vučetić-Mićić je objasnila radnicima da, uprkos tome što je privatizacija firme pokrenuta u oktobru 2002. godine, još nije prikupljena celokupna dokumentacija. Od republičkog Geodetskog zavoda potreban je izveštaj o imovinskim odnosima, a treba još potpisiti reprogram duga zbog kredita iz 1989. i 1990. dobijen od pariskog i londonskog Kluba poverilaca.
O agoniji preduzeća koje ima oko 180 miliona duga, od čega je samo za neisplaćene plate i doprinose oko 60 miliona dinara, govorila je predsednica Samostalnog sindikata u fabrici "Idol" Zorica Asurdžić, napominjući da je i stečaj bolje rešenje od neizvesnosti u koji se nalaze radnice.
- Ako se ne može pokrenuti proizvodnja treba staviti ključ u bravu i radnike poslati na biro - rekla je Asurdžić i dodala da je fabrici gas isključen već godinu dana, a od početka godine i voda.
Sindikat "Nezavisnost" nije podržao zbor
Sindikat “Nezavisnost”, koji ima 70 članova, nije podržao zbor radnika. Po rečima predsednice Eržebet Martinović, Samostalni sindikat u firmi je podržavao prestanak proizvodnje koji je uveden na predlog bivšeg direktora Vase Kobilareva.
- Zbog toga smo se i izdvojili iz Samostalnog sindikata - rekla je Martinović i dodala da deo radnika i danas radi u fabrici "Eval", proizvodeći poliesterske ploče za Hrvatsku.

Z. Delić
Foto: F. Bakić

U ZGRADI "INFORMATIKE"
Otvoren "Internet kafe"
Posetiocima na raspolaganju osam kompjutera.- Cena internet minuta jedan dinar

U zgradi "Informatike" na Bulevaru cara Lazara 3, juče je otvoren "Internet kafe". Posetioci će imati na raspolaganju osam kompjutera, a cena internet minuta iznosi jedan dinar. Do ponedeljka 9. februara, korišćenje interneta je besplatno.
- Trudimo se da proširimo delatnost - rekao je direktor "Informatike" Zoran Beronja. - Zbog stalnog i brzog softverskog razvoja možemo doći u situaciju da neki naši radnici ostanu bez posla, pa će im ovaj lokal omogućiti da nauče rad na računaru. Takođe, želimo da iskoristimo našu lokaciju koja je u blizini fakulteta, jer velik broj studenata nema priliku da koristi računare i internet. Ovaj lokal će im omogućiti da u prijatnoj i opuštenoj atmosferi dođu do podataka i informacija.
"Internet kafe"biće otvoren radnim danima od 7 do 23 časa, a vikendom od 8 do 23 časa. D.Kn.
Foto: R. Hadžić

DELEGACIJA NORIČA OBIŠLA DOM ZDRAVLJA
Pobratimska pomoć za Hitnu pomoć?
Počasni građani Novog Sada iz Velike Britanije Dijana i Piter Bekli kazali da ne mogu da obećaju da će nabaviti vozila i opremu za Službu hitne pomoći, ali da će razgovarati s onima koji mogu da pomognu

Delegacija iz bratskog engleskog grada Noriča obišla je juče Dom zdravlja "Novi Sad" i u razgovoru s direktorom dr Vasom Petrovićem istakla da će pokušati da u svom gradu obezbedi pomoć za Hitnu medicinsku pomoć, koja je od vitalnog značaja za Novosađane.
U delegaciji engleskog grada bili su predsednik Društva prijateljstva Norič - Norfolk - Novi Sad DŽon DŽenings i sekretari Društva i počasni građani Novog Sada Dijana i Peter Bekli, koji su godinama donosili humanitarnu pomoć u naš grad. Oni su dr Petroviću kazali da ne mogu da obećaju da će nabaviti vozila i opremu za Hitnu pomoć, ali da će razgovarati s onima koji mogu da pomognu.
Gostima je rečeno da Hitna pomoć pokriva grad i okolna mesta, odnosno oko 400.000 stanovnika, i to sa svega osam vozila i da su u svakoj ekipi lekar, medicinski tehničar i vozač. Dr Petrović je objasnio da imaju finansijskih teškoća, jer je u prethodnom sistemu zdravstvo bilo besplatno, a da je to u praksi neizvodljivo. On je napomenuo da je Domu zdravlja najpotrebnija oprema za Hitnu pomoć i da su im vozila dotrajala.
Sekretar Sekretirajata za zdravstvo i socijalnu politiku grada Muharem Halilović rekao je da u gradu ima 30.128 izbeglih i raseljenih i 4.168 interno prognanih ljudi i da su i oni korisnici usluga Doma zdravlja. Napomenuo je da se tokom prethodnog meseca 28 porodica prijavilo za povratak u svoje domove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a da nemaju tačne podatke o tome koliko izbeglica je pokušalo da živi u svojim nekadašnjim domovima, a posle su se ipak vratili u Novi Sad.
Gosti našeg grada su istakli da kod nas i dalje vlada "neuobičajena situacija", da se još uvek oskudeva u novcu, jer je jako mnogo siromašnih ljudi. Oni misle da nije dovoljna pojedinačna ili sporadična pomoć već da bi u akciju trebalo da se uključe zemlje Evropske unije.
Prijatelji iz Noriča obišli su Hitnu pomoć Doma zdravlja i uverili se u uslove rada, posle čega su obišli i Dečju bolnicu i Klinički centar. LJ. P.

U TUČI UČENIKA KOD POKRAJINSKE BOLNICE
Nožem izboden dečak
Uhapšen je maloletni F. V. (1988) iz Novog Sada zbog osnovane sumnje da je počinio ubistvo u pokušaju. - Povređeni dečak van životne opasnosti i oporavlja se u Dečjoj bolnici

U tuči u blizini novosadskog Kliničkog centra, jedan učenik Osnovne škole "Prva vojvođanska brigada" teško je povređen. Prema saopštenju policije, uhapšen je maloletni F. V. (1988) iz Novog Sada zbog osnovane sumnje da je počinio ubistvo u pokušaju. On je osumnjičen da je u tuči učenika OŠ "Prva vojvođanska brigada" i OŠ "Vasa Stajić", kako kaže policija, koja se dogodila 4. februara na Futoškom putu na autobuskoj stanici kod novosadskog Kliničkog centra, drugog dečaka ubo nožem zbog čega će uz krivičnu prijavu biti sproveden istražnom sudiji.
Kako saznajemo, sukob i koškanje su počeli na Katoličkom groblju na Futoškom putu, a nastavljeni su kod obližnjeg autobuskog stajališta, gde se i dogodio incident s nožem.
Povređeni učenik OŠ"Prva vojvođanska brigada" oporavlja se u Dečjoj bolnici gde je odmah nakon incidenta operisan. Kako nam je rekao dežurni lekar Aleksandar Marcikić, dečak je primljen s povredom grudnog koša u koji je zadobio vertikalan ubod.
- Oštećeni su mu koža i potkoža, mišić, imao je prelom sedmog rebra i oštećenu plućnu maramicu i pluća. Sada ima vakuum-dren na pumpu i nalazi se u odeljenju intenzivne nege i terapije - kaže dr Marcikić i napominje da je stanje dečaka sada stabilno.
Kako smo saznali u OŠ "Vasa Stajić", maloletnici koji su učestvovali u tuči su bivši đaci ove škole koji su sada srednjoškolci. Maloletni F. V. koji je ubo nožem učenika OŠ "Prva vojvođanska brigada" je đak privatne Srednje ekonomske škole u Srbobranu.
Zamenik direktora OŠ "Prva vojvođanska brigada", koji nije želeo da se predstavi imenom, izrazio je žaljenje zbog nemilog događaja i dodao da je ova škola preduzela interne preventivne mere da se incident ne ponovi i da se spreče "grupe koje žele da se svete".
E. D.

NA JESEN U SREMSKOJ KAMENICI
Obnova najstarije škole u Srbiji
Zgrada škole se nalazi u porti pravoslavne crkve Rođenja presvete Bogorodice i sveštenici o njoj brinu koliko mogu,
ali crkva nema para da je potpuno obnovi

U Sremskoj Kamenici postoji zgrada u kojoj je 1701. godine bila smeštena prva svetovna škola u Vojvodini i Srbiji. “Obrazovna biografija” najstarije srpske škole je zaista impresivna, ali izgled zgrade nije. Godinama se niko nije brinuo o njoj i ukoliko se nešto hitno ne preduzme, postoji opasnost da se sruši.
Zgrada škole se nalazi u porti pravoslavne crkve Rođenja presvete Bogorodice i sveštenici su o njoj brinuli, i brinu, koliko mogu, ali crkva nema para da je potpuno obnovi.
Arhitekta u gradskom Sekretarijatu obrazovanja Slobodan Jovanović kaže da se već dugo priča o obnovi ove naše najstarije škole i da je grad spreman da plati za te radove.
- Za obnovu, rekonstrukciju i konzervaciju zgrade, kao i popravku krova potrebno je oko deset miliona dinara, a novac će biti odvojen iz budžeta grada i od donatora - kaže Jovanović i obećava da će škola biti obnovljena do jeseni.
Kamenica je postala varošica 1701. godine, kada je dobila i svoj pečat i prvu školu koju je osnovala pravoslavna crkvena opština. U početku je crkvena opština plaćala i učitelja, ali je to kasnije preuzela opština. Interesantno je da se u ovoj školi nisu školovali budući sveštenici, nego je to bila svetovna škola, za meštane. Kako stoji u letopisu mesta “škola je od pamtiveka ustrojena bila iz tri razreda, takozvanih bukvaraca, časlavaca i psaltiraca”.

LJ. Petrović
Foto: F. Bakić