DANAS FINALE KONSTITUISANJA SKUPŠTINE SRBIJE
Finansije demokratama, bezbednost radikalima

Skupštinska kontrola finansija je u rukama DS-a, a odbrane i bezbednosti u rukama radikala. Ovo su, kako “Dnevnik” saznaje, samo neka od rešenja jednoglasno dogovorenih na sastanku šefova poslaničkih grupa održanog u sredu kada je odlučeno, na osnovu stranačkih mandata, kako će se raspodeliti skupštinski odbori i ko će im predsedavati.

Rešenja treba da dobiju zeleno svetlo na današnjoj sednici, čime će se, uz izbor sekretara iz redova DSS-a okončati konstituisanje Skupštine Srbije. Kako saznajemo od 29 skupštinskih odbora na čelu sedam će biti poslanici DSS-a, šest je dobila SRS, po pet DS i G17 plus i po tri SPO-NS i SPS.

Koštuničina stranka, kao što se i očekivalo, biće na čelu Odbora za ustavna pitanja, najznačajniji odbori u rukama G17 plus su za privatizaciju i za evropske integracije. Labusova stranka, kao što se i naslućivalo koalicijom s Orlićevim SDP-om, čiji je osnovni program sindikalna aktivnost, dobila je i odbore za socijalna pitanja i smanjenje siromaštva, a interesantno je da će poslanik ove stranke biti na čelu Odbora za kulturu i informisanje. SPO-NS vodiće odbore za industriju, za nauku i tehnologiju i za privredne reforme, a SPS za zaštitu životne sredine, za omladinu i sport i trgovinu i turizam. Radikali će biti na čelu administrativnog, te odbora za poljoprivredu, za zdravlje i za međunacionalne odnose.
DS će Skupštini predložiti svog kandidata za potpredsednika, a to je Dušan Petrović, koji je na listi Borisa Tadića jedan od konkurenata i za potpredsedničko mesto u stranci. Petrović će kao šesti potpredsednik morati da sačeka izmenu Poslovnika.

D. Milivojević

Nikolić traži izbore za predsednika Srbije

BEOGRAD: Srpska radikalna stranka pozvala je juče predsednika Skupštine Srbije Dragana Maršićanina da stavi na dnevni red zasedanja njen predlog zakona kojim se ukida cenzus u prvom krugu za izbore predsednika Srbije ili da ih odmah raspiše.
Srbija ima ili predsednika Srbije ili izbore za predsednika, svako drugo stanje je neustavno, rekao je zamenik predsednika stranke Tomislav Nikolić na konferenciji za novinare.
On je pozvao danas predsednika Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu da se kandiduje na izborima za predsednika Srbije i sa njim “još jednom odmeri snagu”.
Nikolić je ocenio da izbor za predsednika Skupštine nije njoj doneo ništa dobro, navodeći da nije bilo javne rasprave u Skupštini pri izboru, inače bi i tada nabrojao šta je “sve loše uradio Maršićanin, predvodeći opaki DOS kao predsednik Skupštine”.
Takođe, Nikolić je rekao da su radikali, osim predloga za izmenu zakona o izboru predsednika Srbije, u Skupštinu uputili i više drugih zakonskih predloga kao i predlog poslovnika.

Dinkić:
Ima još mogućnosti za saradnju sa DS-om

BEOGRAD: Potpredsednik G17 plus Mlađan Dinkić insistira na ranije iznetom stavu G17 plus, da ta partija želi u vladu samo sa DS-om, bilo da je ona većinska ili manjinska. Upitan da li će G17 učestvovati u manjinskoj vladi sa SPS-om, Dinkić je odgovorio: “Ako dođemo dotle, konačnu presudu će morati da donese naš Glavni odbor. Međutim, daleko smo od tog trenutka, mislim da još postoje mogućnosti da se napravi vlada uz učešće ili podršku DS-a. Nema povratka Miloševića, nema povratka njegove politike i zaista umesto da se DS bavi takvim manipulacijama, bolje je da sedne za pregovarački sto i da sednemo da približimo stavove između njih i DSS-a. To nije ni malo lak zadatak, jer smo mi u jednom trenutku uspeli te stavove da približimo, ali gospodin Živković je bio ta prepreka, koja je u odsudnom momentu odbio da potpiše sporazum u čijem je kreiranju učestvovao i sam gospodin Tadić”, rekao je Dinkić.
Dinkić je naglasio da neće odustajati od pokušaja da približi suprotstavljene stavove DSS-a i DS-a, jer su i manjinska vlada sa SPS-om, ali i novi izbori, „loša rešenja“.

Tadić:
Ne zatvaramo sve puteve

Potpredsednik Demokratske stranke Boris Tadić ponovio je juče da njegova stranka neće podržati bilo kakvu manjinsku vladu, ali je naglasio da to ne znači da DS prema strankama takozvanog demokratskog bloka zatvara puteve za saradnju i komunikaciju.
Tadić je rekao da je DS spremna da razgovara o manjinskoj vladi kako bi Vojislavu Koštunici i ostalim liderima demokratskog bloka rekla zašto to rešenje “neće podržati, jer je to loše i nestabilno rešenje koje ne odgovara interesu Srbije”.
“Ako ostale stranke očekuju našu podršku za manjinsku vladu, moraće da je potraže od Socijalističke partije Srbije. Ukoliko dođe do neke izmene u razgovorima, koje u ovom trenutku ne vidim kao moguće, mi ćemo razmotriti tu okolnost. Trenutno smo mnogo bliže opoziciji nego vladi”, rekao je Tadić novinarima u Palati federacije.
Odlučivši se za saradnju sa SPS, stranke demokratskog bloka dovele su u pitanje status svog biračkog tela, posebno G17 plus, kojoj će, smatra Tadić, ubuduće biti “od vrhunskog značaja da sarađuje sa DS” ili će se suočiti konsekvencama svog političkog izbora.

Koštunica:
Nastavićemo pregovore tamo gde smo stali

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče Tanjugu da “ne vidi mogućnost” da se Demokratska stranka nađe u novoj vladi.
“Prosto, u ovom trenutku, mislim da je to bolje rešenje za sve - i za Srbiju i DS - manjinska vlada. Ali, naravno, u ovom bloku demokratskih stranaka postoje drugačija mišljenja, pa ćemo o svemu tome razgovarati”, istakao je Koštunica.

On je rekao da će razgovori s G17 plus i koalicijom Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije biti nastavljeni, jer te stranke mogu da imaju drugačije mišljenje, ali da je stav DSS da je manjinska vlada najbolje rešenje i takvu vladu “mogu da podrže demokrate, ali i socijalisti”.
“Svakako da ćemo sada te razgovore nastaviti tamo gde su oni zastali, ali na nekim drugim osnovama. mnogo lakše i sigurniji u ishod tih razgovora, imajući u vidu da sada imamo Skupštinu. Najzad imamo jednu instituciju koja je konstituisana... i koja je, na kraju krajeva, iznad vlade”, naglasio je Koštunica.
Prema njegovoj oceni, kada je reč o obrazovanju vlade, stanje je, na neki način, isto kao i pre nešto više od mesec dana, jer je u to vreme “Demokratska stranka smatrala da je najlogičnije rešenje obrazovanje manjinske vlade tri stranke iz demokratskog bloka, koje nisu bile na vlasti 28. decembra i podrške toj vladi od DS”.
Koštunica smatra da je takvo rešenje i dalje najbolje.

Mićunović:
I vlada uz pomoć socijalista

BUDIMPEŠTA: Predsednik Demokratskog centra Dragoljub Mićunović izjavio je da će tri grupacije demokratskog bloka “očigledno morati” da se ponovo obrate Socijalističkoj partiji Srbije za podršku pri formiranju vlade Srbije.
“Očigledno je da će morati ponovo da se obrate SPS, ali će ta stranka sigurno tražiti određene uslove. To će biti vlada koja će zavisiti od SPS”, prenosi Antena M reči Mićunovića. Prema njegovim rečima, “biće zanimljivo kako će se pridobiti podrška za vladu”.

USTAVNI SUD SRBIJE
Nadoknada za oduzete mandate

BEOGRAD: Ustavni sud Srbije doneo je odluku o nadoknadi štete sedmorici poslanika prethodnog saziva Skupštine kojima su oduzeti mandati, ali se u odluci ne precizira ko i kako treba da izvrši nadoknadu. Prošlogodišnja odluka USS da se sedam poslanika vrati u Parlament pošto mandati pripadaju poslanicima, a ne strankama i koalicijama, nije izvršena do raspuštanja prošlog saziva Skupštine. Šteta treba da bude nadoknađena LJubivoju Slavkoviću, Borisu Karaičiću, Predragu Bajčetiću i Vojkanu Tomiću sa liste DOS i Vojislavu Obradoviću, Zoranu Novakoviću i Jovanu Deretiću sa liste Stranke srpskog jedinstva. Prema odluci USS, naknada štete treba da “pokrije” period od dana kada je Skupština konstatovala prestanak mandata do dana prestanka važenja prava na osnovu obavljanja funkcije narodnog poslanika.

Ristić:
Posao za novi administrativni odbor

Beograd: Predsednik Administrativnog odbora u prošlom sazivu Skupštine Srbije Boško Ristić izjavio je juče da odluku Ustavnog suda o nadoknadi štete poslanicima kojima su oduzeti mandati treba da sprovede novi sastav parlamenta, odnosno novi Administrativni odbor, koji tek treba da bude formiran. “Administrativni odbor novog saziva parlamenta treba da odluči o svakom zahtevu pojedinačno, da li postoji šteta i kakva je nadoknada”, izjavio je Ristić agenciji Beta.
Prema Ristićevim rečima, šteta sedmorici poslanika iz bivšeg saziva parlamenta može da bude nadoknađena kroz plate, ako su bili na stalnom radu u Skupštini, ili kroz razliku u plati ako su primali manji iznos na nekom drugom radnom mestu. Poslanicima pripadaju i paušali za poslanički rad.

Dačić:
Postoje tri mogućnosti

Ivica Dačić izjavio je juče da u Srbiji sada postoje tri mogućnosti - da bude formirana manjinska vlada, da takva vlada bude sastavljena uz podršku SPS, ili da budu održani novi parlamentarni izbori. Za sada se ne može dovoljno precizno reći koja je od te tri varijante ’najbliža’, rekao je Dačić novinarima u Skupštini Srbije, posle razgovora s delegacijom Srba sa Kosova i Metohije.
On je izrazio spremnost SPS da razgovara o načinu konstituisanja i formiranja republičke vlade, naglasivši čvrsto opredeljenje socijalista da u vlast neće ulaziti, ’niti dozvoliti da bude političke trgovine’. Ocenivši da su mogućnosti da manjinska vlada bude formirana s Demokratskom strankom relativno male, Dačić je istakao da učešće SPS u eventualnim razgovorima o formiranju vlade ne zavisi od samih socijalista, nego od onih koji žele da formiraju vladu. Dačić je ponovio da SPS do sada nije imala razgovore ni sa jednom političkom partijom o mogućnosti formiranja vlade.

Šlecinger:
Sramota je što je DSS tražio podršku SPS

VAŠINGTON: Direktor za istočnoevropske studije u centru “Vudro Vilson” Martin Šlecinger izjavio je, povodom izbora Dragana Maršićanina iz Demokratske stranke Srbije za predsednika Skupštine Srbije, da je način tog izbora “nesrećan” zbog saradnje sa Socijalističkom partijom Srbije. Kako za B92 prenosi Helena Obradović, Šlecinger je za BBC na srpskom rekao da “zna da u SAD stvari ne izgledaju uvek onako kako izgledaju u zemlji u kojoj se odvijaju”. Znam da su socijalisti ili bivši komunisti došli na vlast ili blizu vlasti u nekoliko istočnoevropskih zemalja, u Poljskoj ili Mađarskoj, ali situacija u Srbiji drugačija je zbog veza s Miloševićem i njegovim nasleđem, pa zato mislim da je prava šteta, da ne kažem sramota, to što je DSS smatrao da je neophodno da traži podršku socijalista”, kaže Šlecinger.

Server:
Nesrećan razvoj događaja

VAŠINGTON: Danijel Server, direktor Balkanske inicijative na vašingtonskom Institutu za mir, izjavio je, povodom izbora Dragana Maršićanina za predsednika Skupštine Srbije uz pomoć glasova poslanika Socijalističke partije Srbije, da mu je, kako kaže, “teško da snage koje su prihvatile podršku SPS prilikom izbora predsednika skuštine i dalje zove demokratskim”. “Mislim da je to vrlo loš razvoj događaja, vrlo nesrećan razvoj događaja”, ocenjuje Server. On smatra da Vašington neće pokušavati da vrši pritisak na demokratske snage u Srbiji da izbegnu bilo kakvu dalju podršku SPS, ali upozorava da buduća Vlada mora ispuniti neke kriterijume ako želi nastavak podrške SAD. “Svaka takozvana demokratska vlada koja će se izroditi iz postojeće krize u Srbiji, ako zaista želi podršku SAD, mora da nastavi energično sprovođenje reformi i saradnju sa sudom u Hagu, a moram reći da takvu buduću Vladu u ovom trenutku u Srbiji ne vidim”, kaže Server.

Džuda:
Moguće je da Koštunica tačno zna šta radi

LONDON: Britanski publicista Tim Džuda izjavio je kako smatra da će za mesec ili dva način izbora predsednika Skupštine Srbije biti zaboravljen i da će Socijalistička partija Srbije ponovo zauzeti zadnje skupštinske klupe. “Sasvim je moguće da Koštunica savršeno dobro zna šta radi i da zapravo samo ’kupuje vreme’ i koristi socijaliste kako bi prevazišao Ustavnu krizu i sačekao 21. februar i skupštinu Demokratske stranke, u nadi da će Boris Tadić preuzeti lidersku poziciju u DS-u i da će onda, u saradnji s njim, moći da obrazuje Vladu od stranaka ’demokratskog bloka’”, ocenjuje Džuda.